Cetvrto poglavlje

 

PLAN SPASENJA

Ovo je cetvrto poglavlje knjige "Nema vremena za karmu", izlazak iz kruga patnje i borbe.

 

Za ljude koji tragaju, prosvetljenje je nesto veoma intrigantno. Ponekad pomislimo da nam neko kao sto su Buda ili Krisna moze doneti prosvetljenje na srebrnom posluzavniku ili da je dovoljno da nas Hrist poljubi u celo, pa da se probudimo. U stvari, prosvetljenje nema nikakve veze sa majstorima niti sa Bogom, Bogom, najuzvisenijim Bogom. Radi se jednostavno o promeni perspektive.

Pre nego sto dozivimo istinsko prosvetljenje,moramo prvo da osetimo kakvi smo, zaista. Ono sto smo mi stvarno i ono sto vidimo u trodimenzionalnoj stvarnosti su dve potpuno razlicite stvari. Mi jesmo i uvek smo i bili aspekti Boga. Kao personifikacija Boga, svako od nas poseduje, bez pogovora, sve karakteristike Boga. Nasa prava priroda bi se mogla opisivati kada bismo za to upotrebili sve moguce reci koje postoje, a koje opisuju nesto neograniceno, omnipotentno, sveznajuce, sto stvara ljubav u univerzumu.

Ali mi tako sebe ne vidimo. Kada posmatramo kroz zavesu naseg ogranicenog sistema verovanja, sebi pripisujemo one karakteristike za koje mislimo da cine pravu prirodu sveta oko nas. Mi, u stvari, vidimo gresku. To je zbog toga sto posmatramo onako kako su nas naucili nasi autoriteti koji su nas odgojili, a to nije kosmicka vizija.

Izgleda da postoje dve realnosti. Jedna, koja je za vecinu nas samo teoretska, je uzvisena realnost Bozanske svesti, stanje svesnosti u kome se prosvetljena bica suvereno snalaze. Drugu cini grubi "realan" svet u kome zivimo, u kome devedeset devet posto paznje usmeravamo na vreme. Mnogi duhovni tragaci, ortodoksni i neortodoksni, veruju da prosvetljena bica treba da nas transportuju iz jednog stanja svesti u drugo. E pa, nece biti.

Zemljini diplomci se vracaju

Plan spasenja se sastoji od jednostavne seme po kojoj oni pojedinci koji su shvatili poneki delic slagalice dele svoja saznanja sa svakim ko je zainteresovan da cuje. Zato se Zemljini diplomci povremeno vracaju u skolu i pricaju nam zanimljive price o tome ko smo i kakva ja nasa prava priroda. Nase je da odlucimo sta zelimo da uradimo sa tim informacijama.

Oni nam govore da je nase prirodno stanje da u potpunosti budemo oslobodjeni stresa i pritiska, da budemo deo radosti, blazenstva, , izobilja, avantura, uzbudjenja, mira i ljubavi koji postoje u univerzumu. Nijedno bice ne bi moglo da dostigne trajno ove karakteristike ako ovo ne bi bilo prirodno stanje. Kada bi ono bilo abnormalno, onda bi ljudi morali da se neprestano naprezu da veslaju uzvodno kako bi bili mirni. A to je apsurd.

Sa druge strane, povratnici nam govore da su bol, borba, napetost, stres, tragedija, konflikt, abnormalne stvari. Kada se neko upinje da vesla uzvodno, zadrzava stanje neprijatnosti samo da bi branio svoja uverenja koja ga cak ni ne cine srecnim. Kada prestanemo da veslamo, bozanska struja uziva da nas ukljuci u tok univerzuma.

Najcesce branimo verovanje da smo zasebne individue. Povratnici kazu da moramo da odustanemo od ovog verovanja kako ne bismo bili u situaciji "ja protiv univerzuma". Svako od nas je deo univerzuma. Ne- svako od nas jeste univerzum. Nijedno bice ne moze samo za sebe da postigne prosvetljenje, zato sto pojam "sam za sebe" predstavlja nesto sto ne postoji, to je apsurd, nema veze sa pravom istinom.

Trenutno vs. evolutivno prosvetljenje

Bez obzira na to sto je u univerzumu sve moguce, trenutno prosvetljenje u stilu da nekoga obasja svetlost i razotkrije mu se istina dok putuje za Damask, tesko da ce se desiti. Moze, ali onome ko je na sebi radio oko petnaest miliona godina. Budjenje se uopste ne desava trenutno. To je evolutivni sistem.

Ako ste imali prilike da idete kod nekog gurua na Istoku, on vam je rekao da sednete, cutite i da sledecih dvadeset godina pratite svoj dah pa cete tek onda biti spremni nesto da naucite. Mi zapadnjaci imamo mnogo manje strpljenja za gurue. Radije skupo platimo za neki vikend seminar koji obecava instant prosvetljenje. Volimo da mislimo da smo stekli sve preduslove za instant prosvetljenje.

Pa, put kuci jeste da jednostavno stanete ispred ogledala i vidite "da sam ja, da sam ja". Svako od nas je Bog, Bog, bas Bog, najvisi Bog a to smo oduvek i bili jos od pocetka stvaranja. Ali, da bi smo dosli do tacke kada mozemo da se setimo istine, moramo da prodjemo kroz proces evolucije.

Ako zelimo da budemo posteni, moramo da priznamo da se ne bavimo duhovnoscu zbog toga sto volimo Boga ili zelimo da odemo u svetlost. U stvari, ne marimo za te stvari. Samo zelimo da se otarasimo muka! Zelimo da prestanu bol i patnja i to je jedini motiv koji nas tera da tragamo. Niko nema grizu savesti zbog toga. Ne kazemo: "Oh, Boze, bas i nisam bio previse duhovan oko toga i toga…" jer sistem nije tako zamisljen.

Univerzum oduvek zna koji su ljudski motivi. Ne osudjuje, vec koristi ljudsku prirodu da nas povede kuci. Zna da necemo da budemo bas mnogo veliki altruisti. Plan spasenja je savrsen i praktican. Ako neko hoce da sazna istinu kako bi se otarasio bolesti ili siromastva, sigurno ce stici i do Boga. Univerzum od nas jedino to i hoce- da prestanemo da se mucimo. Onda cemo se jednog jutra probuditi i otkriti da smo se setili naseg prirodnog stanja bica lisenog ogranicenja.

Pad coveka

Postizanje prosvetljenja je apsolutno identican proces kao i gubljenje prosvetljenja. Mi smo svi na pocetku bili savrseno oteletvoreni delici Boga. Posto smo istrazivaci, poceli smo da eksperimentisemo sa tim kako izgledaju stanja koja nisu "savrsena". Poceli smo sa ogranicavanjem dimenzija. Mnogi uzivaju da traze svoj put krecuci se po lavirintu. U jednom trenutku moramo da se setimo da smo mi sami trazili ogranicenja, sami smo odredili svoj sistem verovanja, percepciju. Niko drugi nam to nije nametnuo. To je nase delo. Nasa slobodna volja nikada nije bila ugrozena. Nismo se otimali, bacakali i vristali kada smo iz stanja neogranicene svesnosti presli u stanje ogranicenja. Nasa slobodna volja nikada ne moze biti ugrozena. Zato moramo iskoristiti upravo tu cinjenicu da pocnemo da biramo u sta cemo verovati, kojim cemo ocima gledati kako bismo se prosvetlili. Ne moze neko umesto nas da se iskupi.

Zemlju su napravila bica koja su krenula da istrazuju univerzum. Mi smo svi zato avanturisti. Cela istorija covecanstava puna je istrazivanja novih teritorija, kontinenata, Meseca, morskih dubina. Isto vazi i za druge stanovnike univerzuma. Osnivaci ove skole odlucili su da istraze sva carstva realnosti koje su mislili da mogu da iskreiraju. Kako bi im tacarstva padala na pamet, oni bi ih i kreirali. Kada krecete od sveobuhvatnog, mozete da idete samo u jednom pravcu. Nanize. To je pocetak procesa naseg nazadovanja, koji se u Bibliji slobodno naziva "pad".

Neogranicena bica koja su zivela u neogranicenom broju dimenzija izjavila su: "Kakva dosada. Hajde da probamo da zivimo u realnosti koja ima samo sto miliona dimenzija. Oh, ovo je zabavno, ovo je uzbudljivo. Ali smara. Hajdemo ponovo na svetlost. A sada hajdemo opet dole da probamo realnost sa hiljadu dimenzija. To je bas ograniceno. Hajde sada da probamo da se izvucemo iz te realnosti. Kakav izazov! Tako je ovde dole gusto da cak ima i boju. Magicno je, ali idem ja ponovo u svetlost. O.K. hajde da sledeci put probamo realnost sa samo tri dimenzije. To je toliko ograniceno da jedva moze da opstane! Vau, jedva da postoji! Oh, Boze, toliko je ograniceno da su stvari cvrste. Ovo ranije nismo imali. Hajde da se igramo. Ja hocu da budem koza. Ja drvo. Ja arhandjeo. Lepo smo se poigrali, ali hocu da se vratim….gde? Gde? Zaboravio sam. Gde je prozor? Gde su vrata? Oh, ne, izgleda da sam u klopci."

U nekom trenutku, posto smo stavili toliko senki, potpuno smo ugusili svetlost koja bi nam osvetljavala put do kuce. Tada kazemo: "Znam da su vrata tu negde, hajde da ih potrazimo. i to je to- postanemo tragaci!" Nekada smo bili znalci, sada tragamo. A nasi prijatelji koji su ostali da zive u svetlosti rekli su: "Hej, vi dole, u redu je. Napravili smo plan spasenja da vas vratimo kuci" na sta smo mi odgovorili: "Ne govorite nam niposto sta treba da radimo. Mi imamo nasu slobodnu volju!" Oni su bili besni. "E pa dobro, necemo da vam diramo vasu slobodnu volju. Slobodno patite koliko god vam je volja, a kada budete bili spremni, imamo vec nekoga tu dole da vas povede kuci. Nece vas silom vuci kuci. Moracete da ga sledite".

Kada god neko dodje dole da nam pokaze gde je izlaz, mi ga proglasimo spasiocem. Mesijom. A to su samo Janko ili Marko koji su dosli da nas odvedu do vrata. Plan spasenja uopste nije "bozanstven". To je samo zdrav razum. To samo neki ljudi pomazu nekim drugim ljudima koji su natrpali toliko mnogo senki da ne mogu da vide svetlost.

Svestenici i proroci

Prema planu, na pocetku svake astroloske ere pojavljuje se na Zemlji majstor da prenese jednostavnu istinu- a istina je uvek jednostavna- i uvek je prenosi u skladu sa vremenom, ne koristi starinski jezik. Oni preuzimaju vodjstvo u novu eru. Kada se ucenja kazu prvi put, ona su nista drugo do dobar, duhovni, zdrav razum. i Buda i Avram i Muhamed su rekli nesto da razjasni i pojednostavi dogmu koja je bila na snazi. Vremenom, ucitelji postanu predmet obozavanja i ucenici vise ne mogu da se oslanjaju na njih. Zajedno sa obozavanjem, ide i prekrajanje izvornih ucenja. Sve vise pocinju da se pretvaraju u interpretacije i stavove "svestenika". Postaju dogma.

Uvek su postojala dva tipa ucitelja na planeti- svestenici i proroci. Proroci donose veliko prosvetljenje ljudima tako sto se intuitivno povezuju sa duhom. Svestenici preuzimaju reci proroka, proglasavaju ih svetim i pocnu svima da drze lekcije kako treba da zive zivot. Uce nas da treba da imamo veliko postovanje prema majstorima i da od njih pravimo idole. Prave bozanstva od Isusa, od Boga, od Bude i oni pocnu da budu nesto nedostizno za coveka. Pravi majstor ne zeli da bude na pijedestalu. Isus je stalno govorio: "Ja nisam vas kralj, ja sam vas brat!" a svestenici su to preokrenuli i pretvorili ga u Boga. Svima koji uce duhovnost receno je da treba da gajimo veliko postovanje prema hijerarhiji, Bozjoj promisli i andjeoskom kraljevstvu. Stavljamo ih u svetilista ili na molitvenike kako bismo ih obozavali. Ali, nase vodjstvo ne potice iz oltara, vec od nas.

Za one koji su posveceni izucavanju duhovnosti, dosao je kraj vremenu svestenika. Uskoro ce doci kraj i vremenu kada su glas proroka i nas unutrasnji glas bili odvojeni. Ta odvojenost bila je prikladna u vremenima kada ljudi nisu bili konkretno povezani sa svojim unutrasnjim vodjstvom. Kada ljudi nemaju jasnu unutrasnju viziju, potreban im je ucitelj da kaze: "Ako ne zelite da idete jos deset hiljada krugova, sledite ovaj put".

Putevi, gurui i sluzenje

Put je izuzetno koristan za one ucenike koji nemaju potpuno razvijeno unutrasnje intuitivno ja. Medjutim, put za povratak kuci je zapravo nacin koji je izmislio neko drugi. Za nas je najekspeditivniji put onaj koji cujemo kao nas unutrasnji glas.

Ovde je potrebna diskrecija. Probajte da izbegavate da donosite ocene (t.j. greske u percepciji) o tome da li je neko na pravom putu ili nije. Nase ja da se postaramo da nas licni put bude radostan, ne da se bavimo drugim ljudima. Svako bira sam za sebe.

Mi, kao majstori obucavanja, prolazimo kroz eksperimentalnu probnu fazu, sa greskama, kako bismo ojacali poverenje u nase unutrasnje vodjstvo. Testiramo nas unutrasnji glas. Ponekad pomesamo unutrasnji glas ega sa unutrasnjim glasom Boga- i uprskamo stvar. To je sasvim u redu. Mozemo ponovo da probamo, mozemo i da se obratimo nekom guruu za savet.

Kada prestanemo da budemo zavisni od gurua, majstora, pa cak i roditelja, mozemo slobodno ponekad da im se obratimo. Ali sada ih drugacije posmatramo. Nisu vise na pijedestalu, ne sledimo ih slepo, sada oni sede kao savetnici u obicnoj stolici za nasim mentalnim konferencijskim stolom.

Mnoge stvari o kojima mi ovde diskutujemo, samo su stvar semantike. Nekada smo verovali da se ucitelji i znanje nalaze izvan nas. Univerzumu to ne smeta. On prenosi znanje tako da mozemo da ga razumemo u skladu sa nasim sistemom verovanja. Ali takodje znamo da ono sto jedino mozemo da vidimo izvan nas jeste samo nasa projekcija. Ono sto mi vidimo kao realnost je, u stvari, odraz u ogledalu. Mi samo isprobavamo razne trikove koji bi nam pomogli da se setimo da smo mi sami ta mudrost koju trazimo. Prosvetljenje znaci setiti se.

Postoje razlicite vrste gurua. Guru moze biti osoba (ziva ili mrtva), knjiga, filozofija ili tradicija. Sta god da je to, ima dva lica. Ima elemente istine i sa druge strane elemente koje su ljudi sami nadogradili. Bez obzira da li vam je guru Isus, Biblija, "Kurs cuda", Bagavad Gita, tradicija Indijanaca, priroda, ucenja tajnih misticnih skola, neko od modernih "prenosilaca" vecne mudrosti, ne uzimajte ih preozbiljno. Ako se vise oslanjate na bukvalne reci, ili rituale gurua nego na sopstvene unutrasnje nagovestaje i uvide, nalazite se na dugom, sporom i mozda stresnom putu. Nista nije "sveto". Takvo je kakvo je.

Kada slucajno na ovoj tacki ljudskog razvoja putevi, gurui i ucenja ne bi cak ni postojali, vrlo vazno. Univerzum bi momentalno smislio neki trik da nas navede da otkrijemo nasu pravu prirodu. i to tako da ni slucajno ne narusi nasu slobodnu volju.

Bez obzira da li sebe vidimo kao sledbenike puta, bivse sledbenike puta, kao one koji posmatraju sledbenike puta, za nas trening je korisno da istrazimo puteve koji su se razvili na osnovu ljudskog stanja. Prva stvar koju tragaci nauce je da se njihov put odnosi na ceo ljudski rod. To znacajno menja neciju sliku o realnosti i duhovni ucenici pre ili kasnije razviju osecaj o sopstvenoj svrsi. Nasa misija, nas put, polako postaju sve ocigledniji i sastoje se u tome da treba da pruzamo usluge drugim ljudima.

Ponekad gurui predloze ili nagoveste koja vrsta usluga bi bila zgodna. Kako napreduje nas eksperiment sa nasom unutrasnjom povezanoscu sa kosmickim, sami za sebe otkrivamo koji je nas idealan nacin da budemo od najvece koristi covecanstvu. Kako sve vise napredujemo, prepoznajemo da svi imamo isti cilj. A posebnost se sastoji u nacinu na koji cemo mi licno da primenimo mir i razumevanje na Zemlji. Neko to radi kao kompjuterski programer, neko kao postanski sluzbenik. Bukvalno, ne postoje dva ista puta iako je cilj svih da sagledaju jedinstvo sa Bogom.

Negde pred kraj naseg puta kroz vreme i prostor, probudjeno covecanstvo otkriva da mi i nismo ni u kakvoj vezi sa drugim ljudima- mi jesmo ti drugi ljudi. Svaka osoba, bez obzira da li je osvescena ili ne, je aspekt Boga, ima sve atribute i karakteristike Boga. Probudjeni ucenici vise ne zele da popravljaju ljude i situacije za koje im se cini da imaju gresku, vec postaju zivi primer isceljujuce energije bozanstvenog principa, pune ljubavi. Kada ljudi misle da su posebno u odnosu na druge ljude oni se ravnaju po tom stavu. Ali, kada funkcionisu sa svesnoscu, razumeju da postoji samo jedan um, jedno srce i dusa u celom univerzumu. Znaci, kada sluzimo sebi, sluzimo svemu sto postoji. Nije dovoljno da znamo da svako od nas zasluzuje divne stvari u zivotu, moramo da naucimo da su bogatstvo, savrseno zdravlje i unutrasnji mir prirodno stanje bica. Ne mozes da darujes ono sto nemas.

Svi putevi se zavrsavaju tamo odakle su i poceli, onda kada ucenik odvazno kaze: "Ja razgovaram sa Bogom- ja sam Bog!"

Biblija kao put

Na Bibliju mozemo da gledamo kao na put, onaj koji je svako sledio godinama. Pocinje na cisto karmicki nacin "oko za oko". Onda Mojsije (kao predstavnik onih koji shvataju kosmicki zakon) pokusava da povede decu Izrailja (t.j. tragace) van divljine (stresnog zivota). Posle mnogo generacija ratova (koje su vodili intelektualci) pojavljuje se veliki ucitelj majstor. Ucitelj kazuje istinu u parabolama (koje svako mora da interpretira u kontekstu sopstvene subjektivne realnosti). Posle dolaze godine i godine kada se reci ucitelja interpretiraju u vidu pisama raznim crkvama. To je sada unutrasnji proces koji pokusava da pomiri novu "istinu" koje smo se setili sa nasim starim unutrasnjim institucijama trezvenosti- nasim navikama i verovanjima. Biblija se ne bavi, kao ni bilo koji drugi duhovni vodic, spoljasnjim dogadjajima ili filozofijama. Ona je metafora naseg licnog unutrasnjeg procesa. Nista izvan nas ne postoji.

Poslednja knjiga u Bibliji je "Otkrovenje". Ovde se tragacu.stvari direktno otkrivaju Ne moze da se napise nova knjiga posle "Otkrovenja". Kada dodjemo do te tacke u nasem razvoju, znamo da nema vise odgovora "tamo negde". Sada se odgovori moraju otkrivati unutra. Evolucija duse se tu ne zavrsava, samo knjiga.

Inicijacija u majstorstvo znaci da se osoba oslobadja svih duhovnih staka i drzi casove oslanjajuci se striktno na unutrasnje vodjstvo. Ovo moze da bude zastrasujuci korak. Prepoznajemo ga kao "tamnu noc duse". Isus je otkrio svoju unutrasnju borbu kada je trebalo da nacini taj korak uzviknuvsi: "Moj Boze, moj Boze, zasto si me napustio?"

Kada neko dodje do te kriticne tacke poverenja, kada odluke vise ne donosi na osnovu podataka dobijenih od autoriteta ili drugih gurua, vec na drugi nacin, oslanjajuci se na unutarnje vodjstvo, ma kako to maglovito delovalo, onda se nalazi na putu samojacanja. Jos jedan paradoks je da kada otkrijete da niste odvojeni od bilo koga ili bilo cega, postajete potpuno osnazeni kao individua.

Vreme je da prepoznamo i odamo pocast nasem sopstvenom putu individualnog iskustva. Postoji zapravo onoliko planova spasenja koliko i judskih bica, zato sto je realnost subjektivna i jedinstvena za svakoga. Niko nije doziveo isto sto je doziveo neko drugi, niko ne moze da uradi ono sto vi mozete, niko ne moze da bude ono sto ste vi. Ne mozete da sledite put koji nije u haroniji sa vama. Sta god da odaberete, univerzum se slaze sa tim. Koji god da vam je cilj, on vas vodi kuci. Ako zelite da spasete planetu, na kraju cete zavrsiti tako sto cete se vi isceliti. Ako zelite da iscelite sebe, na kraju cete isceliti planetu. Sistem je savrsen.

Zapadnjacki put

Kada pocnemo da primecujemo zivot kao seriju paradoksa, na putu smo da vidimo veliku sliku. Nama zapadnjacima nisu potrebni avatari jer im niko ne bi ni verovao. Kada bi, kojim slucajem, licno Sai Baba dosao u nasu kancelariju i poceo da govori, tesko da bi se to dopalo drugim sluzbenicima. Svest zapadnog coveka zahteva da ucitelj zvuci inteligentno. Potrebno je da cita mnogo knjiga, da nauci ceo recnik kako bismo ga prihvatili. Ali, mi nista ne mozemo da naucimo iz knjiga. One su samo okidac za nase secanje o znanju koje je uvek bilo u nama. Kada bi knjige zaista imale neku, za nas novu informaciju, trebalo bi da prozivimo deset hiljada zivota kako bismo je razumeli.

Duhovna istina ne moze da se nauci tako sto se mesec dana cita nesto sto je novo za nas. Brzina kojom apsorbuijemo "nove" ideje je apsolutni dokaz da se radi o ponovnom povezivanju na informaciju koja nam je privremeno bila nedostupna. Razumevanje se postize jedino intuitivno. Kada bi reci bile nosioci istine, onda bi svako na identican nacin shvatio neki duhovni govor. Ali , dve razlicite osobe nikada ne dozive pricu na isti nacin. Budjenje je proces u kome se secamo onoga sto smo znali jos pre milion godina, ili jos od pre pocetka vremena. Drugi paradoks je da iako razumevanje jedino dolazi iz naseg unuternjeg bica, mi ga nikako ne mozemo dostici bez knjiga, kaseta, zalaska sunca, muzike. Oni su nam neophodni da nas stalno potsecaju da smo svi uronjeni u telepatski rezervoar.

Put koji se zove "Kurs cuda"

"Kurs cuda" je jedan od stavova koji postoji medju drugim milionima stavova o istini. Za zapadnog coveka, kome je intelekt programiran na zapadnjacki nacin, za koga je tehnologija kralj, verujem da je "Kurs" najbolji savremeni pisani vodic na nasem putu kuci koji postoji. "Kurs cuda" kaze da je jedino mesto na koje zelimo da odemo nas unutrasnji mir, a da sve sto nije u skladu sa tim predstavlja samo odlaganje puta ka sreci i isceljenju. Ljudski um je tako programiran da govori kako zeli mir, srecu i radost, a onda ide i kupuje kuce i automobile koji donose racune, dugove i stres. Svako ima tendenciju da juri za stvarima koje ne zeli, zavaravajuci se da ce mu one doneti ono sto zeli. Programirani smo tako da uvek trazimo srecu, ali da je ne nadjemo.

"Kurs" kaze da nas medjukoraci kojima tezimo nikada nece zadovoljiti. Poruka sve tri knjige "Kursa" moze da se sazme u jedan stav: U svakom trenutku, svakoga dana, izaberi snagu svoje volje i izaberi mir. Ako to mozes da uradis, postaces slobodan. i majstori su nam govorili da idemo pravo Bogu. Rekli su da ne zastajkujemo i ne gubimo vreme na sitan novac- samo da idemo pravo. Ali mi zelimo da se osiguramo. Jos uvek nismo spremni da napustimo najmudrije ovozemaljske ucitelje. Mislimo da je za nas preveliki korak da idemo pravo Bogu, pa umesto toga prihvatamo samo delice kosmicke svesti.

"Kurs cuda" nije teoloska knjiga. Teolozi raspravljaju o semantici i znacenju Boga. Osnivaju univerzitete kako bi primenjivali pristup duhovnosti koji se bazira na funkciji leve strane mozga. Ne razumeju da ljudi mogu da vode beskonacne rasprave i da nikada ne nadju odgovor. Svaka svadja ili debata insistira na tome da jedna strana mora biti u pravu ili zeli da uveri oponenta u svoje stavove, trazi sta je tacno da potkrepi te stavove. Teolozi pokusavaju da budu u pravu. Hajde da, umesto toga, potrazimo stanje kosmicke svesti i prestanemo da pokusavamo recima da dokazemo drugima da su nasi stavovi vredni. Ne mozemo istovremeno biti i u pravu i srecni. Uvek kada izaberemo da igramo igru po pravilima ljubavi, povecava se razumevanje i rastemo.

"Kurs" zeli da nas pripremi za nacin razmisljanja koji je suprotan od uobicajenog. Kao sto kaze Ajnstajn: "Problem ne moze da resi ista svest koja ga je stvorila". Moramo biti spremni da nase misli i verovanja zamenimo sa onima koja daju rezultat. "Kurs" je jednostavan. Ide pravo u cilj, u sustinu, na najbrzi moguci nacin. Odbacuju ga oni ljudi koji nisu dovoljno iznervirani analitickom pristupu zivotu, i spremni da rizikuju sa novim pristupom.

Sadrzaj "Kursa" cak vredja neciji analiticki um, jer ako je tacno to sto tamo pise, padaju u vodu njihova edukacija i citav zivotni kod. Sadrzaj knjige pocinje sa:

Mi na Zapadu smo dobro obuceni da verujemo kako treba da budemo oprezni i uvidjavni prema svetu, koji u osnovi dozivljavamo kao neprijateljski. Nauceni smo da analizarimo svaku situaciju kako bismo preduzeli odredjenu akciju. Oprezni smo. Oprezni smo u medjuljudskim odnosima, u politici, prema drugoj naciji, prema snazi koju imaju gladni ljudi. Nase vaspitanje je adekvatno ako je tacna osnovna premisa zapadnjackog vaspitanja- da smo svi posebna bica.

Razmislite sta bi vas profesor istorije ili ekonomije rekao o ovim recenicama. Rekli bi da je recenica "Moja sigurnost je u tome da ne pruzam otpor" neprimenljiva ako bi nas napala neka strana vojska.

Sta onda treba da ucimo ako je tacno da: "Sve sto vidim...ne znaci nista"? Sta je sa akcijama na berzi, sa jezivim slikama na vestima?

Potrebno je da potpuno preokrenemo proces misljenja kako bismo izasli iz karmickog kruga. Svet razmislja karmicki. Ako treba, uvek ce iznova kreirati stare matrice, i tako vecno. Jedini nacin da naucimo nesto iz "Kursa" je da zaboravima na bilo kakve ocene o onome sto citamo (cini mi se da su nas autoriteti ucili da se ovo zove ispiranje mozga). Uobicajeni metodi ne funkcionisu, pa zasto onda da ne rizikujemo i ponasamo se kao da je univerzum na nasoj strani i da nas nece odvesti na stranputicu?

Ne mogu da odolim. Moram da nabacim jos neki "kursizam".

Sreca je Put.

Svi putevi, sve duhovne discilpline svih kultura i u svim periodima, uvek, vode do jednog jednostavnog mesta, a to je da budemo srecni. Sreca leci sve bolesti, zaustavlja sve ratove, popravlja sve. "Kurs" istice da srecu cini nas izbor. Za onoga ko razume veliku sliku ne postoje zrtve. Medjutim, autoriteti nas uce da su realne jedino one stvari koje se mogu opaziti pomocu pet cula, da teror zaista postoji i mora biti porazen pre nego sto se dodje do srece. Tu je kvaka: da li da verujemo najvecim umovima planete ili majstorima uciteljima. Ili/ ili. Ne moze se biti delimicno prosvetljen kao sto zena ne moze biti delimicno trudna. Jos koliko hiljada stranica ljudi treba da procitaju da shvate da prosvetljenje ne moze biti nauceno ili dostignuto kroz racionalno ponasanje.

Sta bi bilo da smo svi rekli: "Ne treba vise da citam ni jednu jedinu stranicu pre nego sto odlucim da budem srecan?" Zaista imamo samo jedan izbor. Da verujemo autoritetima i ostanemo u karmickom krugu ili da izadjemo iz njega. Ucinite mi ovo: idite do nekog usamljenog mesta, duboko udahnite i vrisnite: "Izlazim". Oseticete veliko olaksanje, ili cete barem poceti da analizirate sta bi rekli vasi prijatelji kada bi saznali da ste prestali da se borite.Sreca je nas unutrasnji izbor.

Zasto svi nemaju ono sto zele? Zasto provodimo citav zivot misleci da tek kada imamo sve sto zelimo, imamo pravu stvar? To nikome do sada nije uspelo. Vecina ljudi na planeti nije spremna da se probudi jer je suvise privrzena ogranicenjima. Ne zele da puste stare sablone i verovanja. i kada univerzumu, punom ljubavi, postane ocigledno da oni odbijaju da se promene, on ih odjavi i ponovo ih prijavi da krenu sve iz pocetka. Oni koji ne razumeju kako sistem funkcionise misle da je ovo tragedija, ali to nije tako.To je cin ljubavi i saosecanja jer je neka osoba sklonjena iz lose situacije i dobila je jos jednu sansu.

Pravo ucenje je uvek jednostavno i umirujuce

Cesto se brinemo da ne propustimo neko znacajno predavanje velikog gurua. Sada smo prestali da u njihovim recima trazimo intelektualno znacenje. Slusamo samo jednostavnu poruku koju salju iz srca, pa mozemo da razumemo da svi gurui govore istu stvar. Mozete sest meseci da klecite pored stopala Sai Babe, ali cucete samo: "Budi ljubav". Ljudi prelaze hiljade kilometara do Indije, kako bi culi kako avatar govori nesto novo sa balkona, ali cuce samo: "Budi ljubav". Tamo negde je avatar Mer Baba, ljudi hrle da ga cuju, a on stalno, otkad se inkarnirao, ponavlja: "Budi srecan". To je sve sto je ikada rekao. Kako je duhovnost jednostavna. Svako ucenje koje deluje slozeno potice od ega. Duh je sustina jednostavnosti.

Ljudi se cesto pitaju: "Kako da prepoznam da li je moj unutrasnji glas ego ili duh?" Ego voli slozenost i zamrsenost. Duh funkcionise izvan trodimenzionalnog carstva vremena i prostora. Glas duha je uvek mek, bez zurbe, bez pritiska. Za duh ne postoji vreme, pa nema ni kasnjenja, ne postoji situacija koja se ne moze promeniti, pa nista ne dozivljava tragicno. Duh kaze: "Umiri se, ne pomeraj se, znaj da sam ja Bog".

Cestitam! Kvalifikovali ste se za prosvetljenje

Kada biste mogli da vidite sve sto ste radili u proteklih deset miliona godina, shvatili biste da ste uradili sve sto se trazi da bi se postiglo prosvetljenje. Ziveli ste i u Staroj Grckoj i u Egiptu, bavili ste se vrazbinama i magijom. Ne morate i u ovom zivotu sve to da radite. Sada treba sva ta iskustva da iskoristite i ojacate sebe. U ovom zivotu vazi parola koju ima firma Nike: "Uradi to!"

Ne cekajte da procitate jos jednu knjigu, cujete neki govor ili sedite pored nogu gurua pre nego sto postanete srecni. U ovoj fazi vase evolucije to sve samo odlaze radost. Citajte ezotericne knjige, idite u Indiju ako zelite. Ali ne nadajte se da ce vam to doneti unutrasnji mir. Nece. Prvo izaberite mir, a onda istrazujte, neka to bude kao ples u vasem zivotu. Mir se ne nalazi izvan nas samih.

Zapamtite da je univerzum na vasoj strani i da se u svakom trenutku urotio da vas probudi i odvede u srecu. Znaci da ste bas u ovom trenutku u najidealnoj situaciji da naucite kako da se probudite. Nema boljeg trenutka od sadasnjeg. To je kosmicki zakon. Ne kazem da treba da se zakopate u mestu na kome ste sada. Odaberite koji god hocete trenutak kao najidealniji.

Sai Baba ne zeli da odete i sednete pored njegovih stopala. On je vec prebukiran. Zeli da budete iskreni prema sebi, zivite onako kako vam kaze srce i budete ucitelj ravnopravan njemu.

Jedino sto je sada preostalo je da se jednostavno probudite! Jednostavno izjavite da ste odsada zanavek srecni. Ne moze vas promeniti niko, ni knjiga, ni crkva. Univerzum vas voli, zato svaki put kada potrazite odgovor izvan sebe, dobijete frustraciju. Sada ste na nicijoj zemlji. Nema natrag, nijedan guru nece vise da budete njegov ucenik, oni zele da budete prijatelji.

Ceo plan spasenja je jedno od ucenja koje potice od onih koji ni sami ne razumeju nesto mnogo vise od vas. To je zato sto se medjusobno cuju samo oni koji su na bliskom stupnju evolutivnog razvoja. Tako bica koja borave u razlicitim ljudskim telima sire istinu medju sobom. Privlacimo samo one ljude koje mozemo da razumemo. Nije bas dobra ideja da prosvetljeno bice upadne u dnevnu sobu prosecne osobe i otpocne govor. Pera Peric ne bi imao pojma o cemu se tu radi!

Vecina ljudi trazi ucitelja koji obicno govori, sa kim moze da se poistoveti, nekoga ko je isto placao racune, imao probleme na poslu, raspravljao se sa ljudima. Najbolji savetnik za borbu protiv narkomanije je bivsi narkoman. Tako to funkcionise. Kada se neko izbori sa sopstvenim problemima, nauci odlicno da slusa, da postane odlican iscelitelj, ako treba. Duhovni savetnici rade na isti nacin. Duhovni ucenici veruju onim uciteljima koji su uspesno resili sopstvene probleme i transformisali se.

Preobrazaj cele planete zavisi od svake osobe pojedinacno. Neko ce pitati: "Sta treba da radim? Kakav je raspored? Dajte mi plan rada!" Istina je toliko jednostavna da vredja ljudsku inteligenciju. Sve sto treba da uradite je da sebe iscelte i izaberete mir u svakom trenutku. Nalazimo se na ovoj planeti kako bismo bili primer prosvetljenosti i nema vise nikakve tajne sta to znaci biti prosvetljen. Nekada je to bila ogromna enigma. Mozemo do mile volje da citamo knjige o ljudima koji emituju svetlost iz krunske cakre i izvode izvanredne trikove. Ali dzabe nam sve ako se nismo samoiscelili.

Sta se desi kada svako od nas odluci da bude bespogovorno srecan? Da li znate da ce se vasa radost emitovati kroz grupnu svest telepatskog rezervoara i da ce dotaci svaki molekul na planeti? Uci ce u celiju svakog mozga svakog ljudskog bica na planeti. Kada naucite kako da se zabavljate, igra je gotova. Kada mozete da se smejete i da se igrate u svakom trenutku, diplomiracete i zapitacete se sta znace sve te ezotericke gluposti kojima se svi bave. Videcete da je ostatak vecnosti enormno radostan.

Sve bozanstveno i svetlo sto postoji u vama u vezi je sa tim da naucite da budete srecni. Kada naucite da budete srecni, osnazicete se i pocete poprilicno znacajno da menjate kolektivnu svest. Spasenje je obavezno uvek bilo jednostavno. Kada se smejete, igrate, malo popijete, pricate sa drvecem, kada ste luckasti, vodite ljubav, gledate zalazak sunca, kupate se u peni, igrate loptom onda ce vas, kao onog frulasa, milioni dusa pratiti do kuce.