Osmo poglavlje

"Medjuljudski odnosi"

Ovo je osmo poglavlje knjige "Nema vremena za karmu", izlazak iz kruga patnje i borbe.

Medjuljudski odnosi su najvaznija lekcija za ljudska bica. Ako shvatamo sta je zivot, onda sve razumemo kao ucenje. Sve vreme, Zemlja pokusava da nas nauci samo to da postoji razlika izmedju funkcionisanja iz ega (t.j. osecanja da smo odvojeni) i osecaja jedinstva. Medjuljudski odnosi su poslednja lekcija kojom moramo da ovladamo pre diplomiranja.

Kako se Era Riba priblizava kraju, primecujemo da su medjudski odnosi ekstremno vazni. Pogledajte samo koliko je knjiga napisano na tu temu u poslednje vreme. To je zbog toga sto moramo da, pre nego sto nastupi Era Vodolije, prestanemo da nase medjudske odnose cinimo teskim i bolnim. Komunikacija i priznavanje jednakosti polova su pocetne lekcije u Eri Vodolije. Ako zelimo da budemo tu kada pocne veliki sou, univerzum mora da se uveri da smo svi ta pitanja resili. Sta treba da uradimo da ga ubedimo da smo uspeli u tome?

U kosmickom smislu jedini odnos koji postoji je "sve je jedinstveno". Ucenje kako da se oslobodimo verovanja u odvojenost manifestuje se u obliku razlicitih lekcija. Botanicar moze godinama da proucava biljne celije i da na kraju zakljuci ne samo da su one zive, vec da jesu zivot. Tako dotice transformisano stanje kosmicke svesnosti. Neki astronom moze celog zivota da proucava fizicki univerzum dok ne dodje do neoborivog zakljucka: svi delovi univerzuma su uredjeni, medjusobno povezani, zivi, i svi su napravljeni od iste materije. Ta materija je inteligentna. To je Bog. Astronauti gledaju iz svemira na Majku Zemlju i ne vide je kao posebne drzave, sa granicama i vladama, vec kao Geu, zivo bice, neraskidivo povezano sa srcima i sa dusama. Cime god da se neko bavi, njegova najvaznija lekcija je to da je jedno sa svetom i univerzumom.

Svi odnosi su podjednako bozanstveni i puni izazova. Oni nude odgovore za sve sto treba da znamo, pod uslovom da smo spremni da prihvatimo ono cemu treba da nas nauce. Odgovor na svako pitanje koje imamo lezi u tome da shvatimo da smo jedno sa svim sto postoji. Odnosi, zbog toga, postaju najveci ucitelji jedinstva na planeti. I, kako kaze "Kurs", kada se kanalisemo sa ucenjem, "svaki odnos postaje lekcija iz ljubavi".

Postizanje jedinstva u njegovom najistinitijem smislu je van onoga sto mozemo da postignemo na fizickom planu. Ono sto je nas, kao istrazivace, privuklo ovoj dimenziji je pre svega njena ocigledna posebnost, razlicitost od ostatka realnosti. Razumevanje jedinstva jedino mozemo u potpunosti da dostignemo kada diplomiramo i predjemo u sledeci skolski sistem. Retko evoluiramo do tacke kada mozemo da kazemo: "Svi ljudi na Zemlji su ja", ali mozemo da shvatimo intelektualni koncept da je jedinstvo moguce i da pocnemo da osecamo da je to istina.

Takodje, budjenje je veoma lican proces. Svako sledi svoje sopstveno blazenstvo koje vodi ka ponovnom sjedinjenju sa Bogom. Nema nikoga ko bi mogao da ode na krst sa Isusom, jer je to bio njegov licni nacin da postigne jedinstvo sa Bogom, u ime citavog covecanstva. I to je ponovo paradoks jer kada nastavljamo da sami za sebe radimo svoj unutrasnji posao, postajemo jedno sa svima na planeti. Oseticemo jaku vezu sa svima kakvu nismo ranije osecali.

Licna odgovornost

Nasa funkcija nije da popravimo svoje medjuljudske odnose, vec da ih transformisemo. Mi radimo iskljucivo na sebi, ne na drugoj osobi. Kada sno spremni da igru sa odnosima igramo po novim pravilima, transformisacemo se. Novo pravilo broj jedan je: "Ono sto se desilo juce je nevazno". Ako insistiramo na tome da mozemo da predvidimo kako ce se neko ponasati na osnovu toga kako se ponasao u proslosti, insistiramo na tome da ne mozemo da promenimo ni sopstvenu realnost. Razlog zasto ljudi moraju da umru i da se ponovo rode je to sto odbijaju da promene nacin na koji vide druge ljude. Kada gledamo u svog partnera, ne gledamo drugu osobu. Gledamo sebe u ogledalu. Kada promenimo svoju svest, promenicemo i odnose. Ne postoje zrtve, ne postoje mucitelji, postoje samo ogledala.

Kada odbijemo da ponavljamo stare sablone, kada odbijemo da napadamo ili se branimo, kada radije budemo srecni nego u pravu, drugi ljudi se promene. Nasi odnosi se transformisu. Ako smo iskreno shvatili ove principe, samo- kreacije, necemo morati da donosimo odluke bazirane na egu u vezi sa tim da li da neki odnos nastavljamo ili da ga prekinemo. Sve ce se sredti samo po sebi. Odnos ce se ili transformisati ili nestati. Univerzum nas, uvek kada naucimo sve sto je trebalo, nepogresivo vodi do sledeceg iskustva.

Neki ljudi se, u stvari, plase da pokusaju da iscele svoje najvaznije veze sa ljudima jer ako budu isceljene, nece imati vise opravdanja da prekinu te veze. Potrebno im je da na nekoga svale krivicu za prekid veze.

U sustini, pre inkarnacije, sa mnogim individuama sklapamo dogovore kako bismo razresili karmicke probleme, ili kako bismo naucili vise o svom samoostvarenju. Mozda imamo jak intuitivni osecaj da nas dugorocni partner nije osoba sa kojom smo sklopili ugovor. Ali, ne treba da pravdamo losu vezu, vec treba da krenemo ka novom zadatku.

Nas imperativ je da iscelimo svaki odnos. Setite se iluzije, mi ne isceljujemo drugu osobu. Ne isceljujemo odnos. Isceljujemo sebe! Ako napustimo zivot, a nismo iscelili sve odnose, najverovatnije cemo se vratiti i biti u vezi sa istim tim ljudima. Uh. Isceljujem druge i svoje odnose ne zato sto oni to zasluzuju, nego zato sto ja to zasluzujem.

Nekada nije moguce isceliti odnos licem u lice. Nema nikakve razlike da li isceljujemo odnos sa osobom koja je mrtva ili zivi na drugom kraju sveta. Nije uvek jedino resenje porazgovarati sa nekim. Vi ionako radite isceljenje zbog sebe, ne zbog drugih. Odnosi se veoma efikasno mogu isceliti kada meditirate. Mentalno se obratite drugoj osobi. Zatrazite oprostaj. Ponudite razumevanje. Zapamtite da je sva ljutnja, koju ste danima gajili, bila samo molba za ljubav.

Samoisceljenje

Jedna od iluzija koje pokusavamo da se oslobodimo je da mozemo da izgubimo voljenu osobu. Ako smo svi aspekti iste duse, kako nekoga mozemo da izgubimo? Ako uporno ostajemo u vezi koja ne funkcionise opravdanje je koje je smislio ego, kako bi ocuvao osecaj odvojenosti. Nema apsolutno nikakvog razloga da se ostane u nekoj vezi koja ne doprinosi da budemo skoncentrisani i izbalansirani. Neka ucenja napominju da je znacajno stoicki podnositi i biti "duhovno cvrst". Zato mozemo imati tendenciju da kazemo: "Pa, trebalo bi da budem sposoban da uradim ovo. Dovescu sebe u najgoru mogucu situaciju koju mogu da smislim i uporno cu da trpim kako bih pokazao koliki sam majstor". Nijedan majstor nije nikada ovako nesto savetovao, nije rekao da treba da komplikujemo svoj zivot. Prevazilazenje teskoca je karmicki put. Oslobodjenje je put olaksanja i transformacije.

Upustamo se u neku vezu zato sto u nekoj osobi vidimo njene kvalitete. Zato mislimo da ne treba da se bavimo losim stranama veze da je ne bismo izgubili i unistili njene prvobitne vrednosti. Relacije nisu interakcija odvojenih osoba. One sluze otkrivanju jedinstva. One su igra koja se igra sa ogledalima. Zato necemo da ucestvujemo u neiskrenosti, skrivenim mislima ili osecanjima, ili nekoj drugoj formi odvojenosti. Kada znamo za bolje, a nastavljamo da se pretvaramo da verujemo u separaciju, to je forma poricanja; poricemo da smo mi ti kojima je potrebno isceljenje.

Ne bismo se ni upisivali u Zemljinu skolu da nismo zaista zeleli da se iscelimo. Kada se pretvaramo da smo zrtve raspolozenja ili ponasanja drugih ljudi, to je samo jos jedan od nacina kojima se ego sluzi da nas malo spreci da se vratimo u jedinstvo. Ego je stanje odvojenosti i kao instinkt opstanka, zahteva da sacekamo jos malo, da malo odlozimo svoje isceljenje. Mozda nam kaze da cemo povrediti partnera ako budemo iskreni prema sebi. Iskrenost zahteva blagost i zelju da budemo bezopasni. Svaki izraz misli i osecanja koji potice iz ljubavi i blagosti dovodi do isceljenja. Ljudi koji se celog zivota trude da ne povrede osecanja drugih ljudi samo gube vreme. A znamo kako karma radi- isti ce se par ponovo sresti, ponovo i ponovo, sve dok ne dignu ruke od poricanja.

Mala opaska- ego je lukav. Poznato je da voli da se prerusava kao "iskrenost". Kada se kaze nesto sa namerom da se neko izbaci iz takta, a bez motive da se isceljuje, to je neiskreno. Na primer, nije potrebno da se prebrojavaju sva prethodna partnerova seksualna iskustva zbog "iskrenosti".

"Kurs cuda" kaze da je prosvetljenje stvar koja najvise zastrasuje. Savrsen primer za to je iskrenost u medjuljudskim odnosima, koja nije samo rizicna, nego je i totalno zastrasujuca. Ego voli da mesa iskrenost sa napadom. Ali, ne moze se vecito poricati. Moramo ponekad biti iskreni prema sebi. Zasto ne bas u ovom zivotu? A zasto ne bas sada?

Baceni smo na planetu gde ima jos pet milijardi dusa i to primorava svaku osobu da popravlja svoje odnose, iako to vecina ne radi svesno. Vi i ja, sa druge strane, zelimo svesno da popravimo svoje relacije. To znaci da pokusamo da budemo svesni onoga sto je korisno za nas licni razvoj. Nasa odgovornost za svaki odnos, kada zivimo svesno, cini da postanemo balansirani, smireni i radosni u vrlo kratkom roku.

Sve sto ne volimo kod sebe je tacno ono sto nam smeta kod drugih ljudskih bica. Tako funkcionisu ogledala. Ako nas nervira kako se neko oblaci, vozi, jede, vaspitava decu, to je totalan i perfektan odraz nekih neistrazenih delova u nama koje bas mnogo ne cenimo.

Mozemo da citamo knjige za samopomoc, trazimo odgovore u jednostavnim matricama covecanstva i da dobijemo veci uvid. Ali ima i vise od toga. Nasi sabloni nisu nastali u ovom zivotu. Svaki odnos u nasem zivotu je karmicki. Znaci da je skoro sto posto nasih problema sa ljudima nastalo u nekim drugim realnostima. Svaki zivot ponavlja prethodni u kome smo odbili da budemo iskreni, smireni i puni ljubavi. Mozemo da se vratimo u detinjstvo i na nase odnose sa roditeljima, ali sve dok su problemi iz nekog ranijeg zivota ponovo vaskrsnuli u ovom zivotu, nije dovoljno da trazimo odgovore samo na osnovu ociglednog ponasanja i emocija.

Srecom, kako Era Vodolije polako prozima planetu, celo drustvo pocinje da veruje u konsultacije i proucavanje emocija. Za mnoge ljude znacajan napredak u resavanju problema je da ih neko sa paznjom saslusa i ponudi im pomoc. Veliki broj najboljih psiho- terapeuta kombinuje tradicionalne i intuitivne nacine za prikupljanje informacija i lecenje pacijenta i ovo daje odlicne rezultete u kratkom roku.

Ako neko oseca da bi "nekonvencionalna" terapija bila korisna da mu pomogne da poboljsa svoju vezu, danas moze da bira izmedju mnogih veoma efikasnih metoda koje otkrivaju gde je koren problema. One smatraju da su zivot i svi odnosi stari vise miliona godina. Ove tehnike sluze se regresijom proslih zivota, "ponovnim rodjenjem", sto Sandra Ingerman naziva "obnovom duse". Tu su i veliki grupni seminari kao sto je "Uvid", radionice koje vodi Patricia Sun.

Veoma cesto se uzrok problema pronalazi pomocu intuitivnog karmickog uvida. Osoba moze da uvidi da trenutna situacija nije "nepravda". Cesto ljudi otkriju da nisu zrtve neke druge osobe vec da je to kosmicki "stos" kaji treba da im olaksa da sami sebi oproste neke stvari iz daleke proslosti i iscele se. Tako dobiju logicno objasnjenje da se oslobode ljutnje i srdzbe i da oproste.

Mi, koji studiramo samorazvoj, ne treba da zaboravimo da kada se svesno sluzimo nekonvencionalnim metodama, uvek ostaju tragovi ega. To se prepoznaje kada kazemo da je tretman mnogo vise potreban nekom drugom, a ne nama. Mi smo ovde da isceljujemo sami sebe, a ne da svoje "terapeutske metode" utrapljujemo drugima. Cak iako pokusamo, ljudi ce nam sigurno neljubazno odgovoriti kako su im dobro poznati "zavisnici" od regresije ili terapija.

Kada preuzmemo odgovornost za svoj zivot, postajemo odgovorni i za probleme. Vi i ja smo prosli trnovit put da bismo dosli do tacke kada mozemo mirne duse da kazemo nesto ovako, a da ne napravimo zbrku, poricemo ili krivicu trazimo izvan nas samih. Pocinjemo da shvatamo- nema krivice, greske, sve su to slike u ogledalu. Nasa funkcija je da te slike u ogledalu iscelimo, za svoje dobro. Kada to znamo, necemo pasti u iskusenje da popravljamo nase partnere, umesto toga ponudicemo prihvatanje i razumevanje.

Predaja moci

Ako verujemo da nasu srecu odredjuje ponasanje drugih ljudi, tesko cemo se razocarati. Niko nikoga ne moze da usreci. Da je to moguce, bili bismo robovi drugih ljudi. Medjuljudski odnosi su iskustvo koje je povezano sa ucenjem. Cilj je da imamo harmonicne odnose, pune ljubavi- sa samim sobom.

U cemu je razlika izmedju: "Cinis me tako srecnim" i " Kada sam sa tobom, dozvoljavam sebi da budem vrlo srecan"? Prva recenica se totalno odrice moci, predaje je drugome! Brzo sledi pustos, jer niko ne moze stalno da ispunjava nasa ocekivanja. Ali, ako ovladamo tehnikom da sebi dozvolimo da budemo srecni (sigurni) u prisustvu odgovarajuce osobe, bicemo slobodni.

Iskrenost prema sebi i medjuljudskim odnosima

Ako nas partner ima problem, za nas nije korisno da to vidimo. Medjutim, veoma je korisno za nas da u partneru prepoznamo Hrista. Svi na ovoj planeti su djaci, i svi se trudimo najbolje sto mozemo. Ako neko ima problem, znaci da samo treba da promeni svoju perspektivu. To ne mozemo mi da radimo umesto nekog drugog, jer je svaki ego istreniran da brani sopstvena ogranicenja. Kako bismo bili iskreni i prema sebi i prema njima, mozemo da kazemo: "Ako zelis da se igras sa mnom, vrlo rado pristajem. Ti si divna osoba kada se igras. Ali, ako zelis da se svadjas, moram da "zurim", imam "zakazano". Znam da ne mogu da te izgubim. Mozda te vise nikada necu vise videti do kraja zivota, ali moracu da te pustim da ides svojim putem, nisam odgovoran za tebe, samo za sebe".

Briga za voljene osobe

Da li mozete da zamislite da je Bog stvorio sistem u kome mi moramo da brinemo zbog svojih voljenih? Nas drustvo uci da je pozitivno biti zabrinut za ljude do kojih nam je stalo. Ako misli iz naseg uma kreiraju nasu buducnost, onda brige kreiraju neprestano ponavljanje upravo onih situacija zbog kojih smo zabrinuti. Neprijatno. Mozemo reci: "Zao mi je, ali u mom recniku vise ne postoji rec briga. Poslacu ti svetlost, molicu se za tebe, blagoslovicu te, ali ne brinem vise ni o tebi ni o bilo kom drugom. Nisam odgovoran za tebe. Ti si mi prijatelj, ali ne pripadas meni. Pripadas Bogu".

Zelimo da se uverimo da smo razumeli da nismo odgovorni za svog bracnog partnera, ljubavnog partnera, decu, sefa, zaposlene, prodavca u samoposluzi itd. I to je jedan paradoks. Iako si ti ja, a ja sam ti, ti se mene ne tices. Nesto moramo da shvatimo, kako bismo mogli jos bolje, drugima na planeti, da pokazujemo put: ne mozemo da menjamo drugo ljudsko bice, samo sebe.

Srodne duse

Mnogo se govori u "New age" zajednici o bliskim dusama i dusama koje su nasi blizanci. Mnogi se nadaju da ce sresti svoju srodnu dusu. Ne postoji idealna srodna dusa. Izvan nas uopste ne postoji tamo neko bice koje je sa nama savrseno kompatibilno. Mi sami kreiramo svoju realnost, to nema veze sa srodnom dusom. U nasoj zutoj svesci treba da iskreiramo svoje odnose koji su u saglasju sa nasom idejom o perfekciji. Sve nase srodne duse su individue, koje kreiraju njihove realnosti na osnovu sopstvenog iskustva. To je pocelo jos od vremena kada smo svi bili jedna dusa. Nase srodne duse se bave svojim poslom. Njihova iskustva ne moraju biti usaglasena sa nasim iskustvima. Samo cemo se razocarati ako zamisljamo Gospodina Idealnog ili Gospodju Idealnu.

Dozvolite mi da izmislim jos jednu pricu- o srodnim dusama. Probacu da vam ispricam pricu, cuvajuci se pretenzije da cu reci istinu, jer bih samim tim sve upropastio.U pocetku bese Bog. Ako je ista u Bibliji tacno, onda je to ova recenica. Onda je Bog rekao: "Usamljen sam. Mislim da cu iskreirati druge aspekte sebe, kako bih imao kome da pricam o svojim iskustvima, o tome sta mi se desava, cak iako cu pricati sa samim sobom". I tako je Bog postao ameba. Kada se ona podelila, bile su to vec dve amebe koje su nastavile da se dele dok ih nije bilo sezdeset milijardi posebnih bica.

U ovoj prici, svim indivudalizovanim bicima moze da se udje u trag po parovima. Ako su dva bica bila jedno pre nego sto su se razdvojila, sada su srodne duse. To iz cega su se oni individualizovali moze da se nazove visa dusa. To je divna fantazija koja ima za pretpostavku da je vreme bilo i da jeste linearno. (Opa, ova prica ima puno nedostataka). Ako u njoj postoji makar i najmanji nagovestaj istine, onda znaci da smo svi nekada bili sjedinjeni i cinili smo jedno bice. Znaci, kako se vracamo sve vise i vise u proslost, videcemo da je, u stvari, svako nasa srodna dusa.

To nam govori da treba da obracamo paznju pre svega na to sa kim se osecamo prijatno i sa kim osecamo cvrstu vezu. Nije uopste vazno iz koje vise duse ta osoba potice i sa kog se nivoa inkarnirala. Ako su neke osobe bile vasi drugari tokom vremena, osecacete ljubav (ili pomesanu ljubav sa mrznjom) prema tim osobama. Neka lica ce vam delovati poznato iz nekih inkarnacija izvan Zemljine skole. Ja to secanje na prosla iskustva sa nekim osobama zovem "susret u vremenu", a sve mozemo i da posmatramo kao neka iskustva iz proslih zivota. Prosle zivote nismo ziveli samo na ovoj planeti. U stvari, samo je mali procenat proslih zivota prozivljen na Zemlji.

Postoje vase srodne duse koje ne samo da ne mozete da prepoznate, nego ih organski ne podnosite, jer ste, ako se posmatra sa stanovista linearnog vremena, radili razlicite stvari i razvili sisteme vrednosti koji su medjusobno suprotstavljeni. Ne trebaju vam ni srodne duse, ni duse blizanci, ni rodjaci po liniji vise duse. Potrazite poznate drugare u ovom vremenu, bez obzira na to u kom ste se vremenu ili prostoru zajedno igrali. Vasi drugari treba da imaju verovanja, vrednosni sistem i ogranicenja koji su najslicniji vasim i koji vam najvise prijaju. Takve su vam osobe najzabavnije.

Vecina ljudi, kada pokusava da nadje srodnu dusu, u stvari zanemaruje cinjenicu da ne treba da je trazi, vec da je iskreira. Mi kreiramo nasu celokupnu stvarnost, ukljucijuci i odnose. Nismo ovde dosli kako bismo svoju moc predavali u ruke visoj dusi da nas ona usrecuje. Ovde smo da povratimo moc, da u nasoj zutoj svesci zapisemo do najsitnijih detalja kakav zelimo, a kakav ne zelimo, da nas partner bude. Onda treba da budemo posteni prema sebi pa da odbacimo sve sto ne zelimo, a da privucemo sve sto zelimo. Zapamtite da mi registrujemo sve kvalitete i atribute kako bismo precizirali sta tacno zelimo i kako ce tacno izgledati nasa kreacija. S obzirom na to da isticanje fizickih karakteristika (kao sto su visok, crn i zgodan) jednostavno ogranicava nasu zajednicku kreaciju sa bozanskim, treba obratiti paznju na kvalitete kao sto su kompatibilnost, postovanje, zabava, podrska, da bude savrsen partner za vas zivotni posao.

Seksualnost

Samo na ovoj planeti bica imaju posebno aspektovanu musku i zensku energiju. Samo ovde moze nekome da padne na pamet da se podeli i da kaze: "U ovom zivotu bicu zena, a u sledecem muskarac, tako cu se izbalansirati". Posto Zemlja daje lekcije kroz dualitet, djaci uce kako da se usklade sa suprotnim aspektom kako bi kreirali jedinstvenost. Tako je seksualnost prikladan alat koji se koristi u dualitetu. Seksualnost je, kao i sve drugo sto se javlja u trecoj dimenziji, potpuno irelevantna i istovremeno izuzetno znacajna stvar. U seksualnosti, kao i u svemu drugom, ne postoji ispravno i pogresno, samo lekcije.

Na Zemlji je cilj da se postigne balans i to se podjednako odnosi i na centre svetlosne energije, cakre. Imamo sedam glavnih cakri. Ako neku ignorisemo, postajemo disbalansirani, neispunjeni, ne volimo sami sebe. Neki sebe vide kao duhovne osobe, do te mere da funkcionisu samo iznad solarnog pleksusa. "Ja imam baznu cakru? Nema govora! Ja sam to odavno transcedentirao, shvatas?" Treba podjednako da cenimo i blagoslovimo sve nase cakre i da odredimo nacin na koji ce se one bozanstveno manifestovati. Moramo da izrazimo svoju seksualnost (dualitet) i da prepoznamo da u nama i nasim partnerima postoji samo jedna dusa. Ovu lekciju ne mozemo da izbegnemo. Pitanje je kako sebi da omogucimo da je lako savladamo.

Postoje dva verovanja koja poticu od ega u vezi sa musko zenskim pitanjem a koja prozimaju telepatski rezervoar planete. Prvo je da "seks" moze biti los. Drugo je "ako volis neku drugu osobu, ne volis mene". Prvo je koren musko/ zenskog osecaja krivice. Drugo je koren ljubomore. Ucenici koji jos uvek veruju u ego programiranje, a to smo svi mi, osecaju da su krivica i ljubomora kamen spoticanja. Ljubomornim ljudima je veoma tesko da "svoju paznju usmere samo i jedino na Boga".

Oni koji treba da ustanove matrice za novo doba, a to ste vi i ja, ne moraju da podrzavaju ove koncepte. Nas posao je da cuvamo istinu o jedinstvu u svom umu i srcu tako da energija koju emitujemo umiri telepatski rezervoar pomocu bezuslovne ljubavi. Kako vreme bude prolazilo, prestace "rat polova".

U jednom trenutku, bica koja evoluiraju postanu apsolutno, strasno zaljubljena u sve zivo. Kako da se ponasamo u ovakvim situacijama dok smo jos na Zemlji? Pazljivo, veoma pazljivo. Nas posao ovde je da pomazemo studentima. Ne da im na put postavljamo nepotrebne prepreke. Potpuno je besmisleno seksualno izrazavati ljubav svakoj dusi na planeti. Ljubav treba usmeriti prema voljenim osobama. Imamo neograniceno vreme da vodimo ljubav sa svim dusama tamo negde (t.j. sa svim postojecim aspektima naseg unutrasnjeg bica).

Imamo podsvesno secanje na nase postojanje izvan fizicke dimenzije i ne moramo biti svesni toga. Kada smo izvan tela, ne verujemo u odvojenost. U nasem normalnom van telesnom postojanju mi mesamo duse (vodimo ljubav) cim primetimo nekoga ko nam deluje blisko. Kao kada se u filmovima svetla reflektora stope u jedno. To radimo rutinski kada smo izmedju dva zivota na Zemlji.

Na kraju cemo svi biti jedno, ali taj koncept nam je trenutno neshvatljiv, pa radimo na svojim vezama sa drugim ljudima. Postepeno, jedna po jedna veza. Ako se secamo kao smo uskakali u neku drugu dusu, jasno nam je zasto imamo slicne zelje i na Zemlji. Ali, ne mozemo da uskacemo u drugu dusu jer smo ograniceni fizickim telima, pa smo se dosetili da im uskacemo u krevet. Sa kosmickog stanovista (po kome smo postojali pre nego sto smo dosli na Zemlju), niko nije vlasnik fizickog tela, ne postoji ljubomora, ni nesigurmnost, pa prema tome , ni ispravno ni pogresno. Zaista ispravno i pogresno nikada nisu ni postojali, niko nikada nije nacinio gresku. Medjutim, na Zemlji je mudro, prvo proveriti sa vodjstvom pre nego sto osecanja pretvorimo u dela.

Ponekad nas druga dusa toliko privlaci da zaboravimo da proverimo sa vodjstvom. To nije nesto sto je "lose". Nekom drugom prilikom dobili bismo dozvolu od vodjstva da se upustimo u culno zadovoljenje. Najcesce, ipak, biramo prakticne korake da ne dovedemo sebe u situaciju da nas juri neciji bracni partner sa kasapskim nozem u ruci.

Kada se veza ne razvija lako, kada deluje slozeno, znaci- odgovore trazimo na isuvise mentalan nacin. Tada pocnu da se pojavljuju negativne stvari. Misli iz naseg uma, ukljucujuci i slozenost i komplikacije, pocnu da se manifestuju. Ako se nalazimo u komplikovanoj i neprijatnoj situaciji, treba da se povucemo i izaberemo mir i posaljemo svetlost kao kada resavamo bilo koji dugi problem. Ne mozemo da pogresimo, cak i kada izrazavamo svoju seksualnost. Zapisite ovo i zalepite na frizider! Konacno ce sve poceti da bude divno i pocecemo da volimo sve ljude, jer takva je priroda Boga. U medjuvremenu, treba da se oslobodimo nekih starih sablona u nasim medjuljudskim odnosima.

Bes i konflikt

"Kurs cuda" izricito kaze da postoje samo dve emocije: ljubav i strah. Prema tome, sve sto ne dozivljavamo kao ljubav je rezultat straha da mozemo biti povredjeni. Ako smo ljuti na nekoga, mozda se plasimo da nas ta osoba kontrolise ili da je jaca od nas. Mozda verujemo da ne mozemo da uspostavimo kontrolu nad sopstvenim zivotom. Ljutnja uvek govori: "Ti gresis, a ja sam u pravu. Besan sam jer me tvoje lose ponasanje vredja". Ako ne zelimo vise da reagujemo ljutito, moramo biti spremni da kazemo: "Ja besprekorno kreiram svoju realnost, zato mora da sam sam izabrao da se osecam lose. Potrazicu resenje unutar sebe umesto sto pokusavam da promenim drugu osobu".

Korisno je da budemo svesni kakva su nasa verovanja kada se upustamo u konflikt. Ako dozvolimo drugim ljudskim bicima da nas provociraju, mi verujemo u provokacije. Kosmicki zakon nalaze da se misli iz naseg uma materijalizuju. Ako u umu imamo misli o losem ponasanju dodatno pojacane ljutnjom, sigurno cemo uskoro imati neki konflikt. Ako nasu danasnjicu kreiraju misli od juce, ili cak iz prethodnog zivota, onda ono sto nas trenutno i danas nervira nije ono sto se nama cini. "Kurs" kaze: "Nikada me ne uznemirava ono sto ja mislim da me uznemirava".

Kada zaboravimo da smo jedno sa Bogom, ego podlegne strahu. Odmah pocne da se brani tako sto projektuje negativne emocije prema drugim ljudima kako ne bi morao da bude odgovoran za sopstvene emocije. Sa druge strane, kada se funkcionise iz kosmicke perspektive, prepoznaje se veza sa neogranicenim izvorom moci, a to je stanje bica kome nije potrebna zastita.

Kada je neki odnos uglavnom konfliktan, treba se setiti nekih ideja iz "Kursa cuda". Prvo, svaki strah je trazenje ljubavi. Ovo nam pokazuje da druga osoba ne zeli da nas povredi svojim napadom. Oni jednostavno misle da nisu voljeni i traze da dobiju ljubav izvan samih sebe. Drugo, "Kurs" pita: "Da li zelis da budes u pravu ili da budes srecan?" Jer, ne mozes biti i jedno i drugo.

Milioni ljudi se vec vise miliona godina svadjaju. A jos niko nije dokazao da je u pravu. Zasto bismo ucestvovali u tako beskorisnoj zabavi? Zato sto ego nema drugog izbora. Ako je zaista odvojen, onda mora biti u pravu kako bi preziveo. Samo ona bica koja su odustala od ideje odvojenosti mogu odustati od pokusaja da budu u pravu. Nase drustvo na najvise mesto postavlja ideju da treba biti u pravu. Na stranu to sto je biti u pravu kosmicki nemoguce, i sto to nikoga nije usrecilo. Konflikt se ne resava tako sto se poprave tudje greske. Jedini nacin da se prekine matrica sa konfliktima koji se beskrajno obnavljaju je da se odbije da se u njima ucestvuje.

Kada prestanemo da igramo igru odbrane i napada i izaberemo mir, pocinje period veoma predvidljivog sleda dogadjaja. Prvo ce osoba sa kojom smo bili u konfliktu da poludi od besa jer je upravo ostala bez moci da kontrolise. Cela njihova sigurnost se zasnivala na tome sto su mogli da do u tancina predvide nase reakcije. Kada prekinemo ustaljena pravila i izaberemo mir umesto odbrane i napada, njihov sistem verovanja se raspadne u paramparcad. Uzvratice nam gomilom razloga zasto nam nije dozvoljeno da tako promenimo nase ponasanje. Probace na svaki nacin da nas isteraju iz takta. "To nije fer. Moras da se boris sa mnom. Kukavice". Posle toga sledi: "Ali, ti si mi potreban". Ne treba nam da citamo knjige o zavisnosti od drugih osoba kako bismo ovakvu reakciju prozreli. Kada istrose sav arsenal svojih provokacija, a mi ostanemo mrtvi hladni, onda ce nam reci kako ce se baciti kroz prozor. To se verovatno nece desiti, a i kada bi se desilo, to samo znaci da im je doslo vreme da idu dalje. Ljudi ne umiru, samo idu dalje.

Ako te osobe i dalje nastave da budu u nasoj blizini, za njih ce nastupiti period zbunjenosti, tokom koga ce svima da pricaju kako smo skrenuli s’ uma. Ako i dalje zadrzimo svoj mir, njihov bes ce isceznuti. Na kraju ce nas pogledati potpuno zapanjeni sto smo i dalje mirni. I tada ce postati nasi studenti. Jer, tako je zapisano u njihovom ugovoru. Svako ko pokusava da nas kontrolise ili manipulise s` nama, definitivno se upisao u Zemljinu skolu da bi bio nas student. Oni su to uradili u nadi da im mi mozemo pomoci da prevazicu stare sablone i postanu slobodni i puni samopouzdanja. Mozda su bili isuvise ponosni da bi rekli: "Molim te, nauci me kako da ostanem miran", ali budite sigurni da ce biti tu i pazljivo posmatrati sta vi radite. Ljubav nepogresivo funkcionise.

Kada smo na radnom mestu mozemo da provermo da li smo spremni da igramo po pravilima ljubavi. Na poslu ima mnogo potencijalno konfliktnih situacija i mnogo se stavlja na kocku ako se "pogresi". Mozemo da ostanemo bez prihoda, reputacije, prijatelje, ako ne radimo sve onako kako sef kaze. U Bibliji postoji divna prica o Danilu u lavljoj pecini koja nas uci kako da se postavimo prema ljudima sa kojima nikako ne mozemo da se slozimo. Danilo je predosetio da ce ga staviti u pecinu sa lavom (lav predstavlja personifikaciju necega sto je za njega bio najveci izazov). Noc pre toga proveo je u molitvi. Pamtio je da na Zemlji svest kreira stvarnost. Znao je da nije zrtva kralja. Sedeo je u meditaciji, video dilemu i vizualizovao zeljeno resenje. Uvek je lakse unapred uraditi najvazniji deo posla, jer kada neko pokusava da nas izbaci iz ravnoteze, mi smo vec energetski pripremljeni.

Kada su Danila bacilli u lavlju pecinu, on je mirno seo i okrenuo ledja lavu, sto je neverovatno znacajna metafora. Nije sedeo i fokusirao se na problem. Umesto toga, sedeo je u meditaciji i malo mastao o zeljenom ishodu ove situacije, paznju je usmerio na ono sto mu je prijalo. Lav nije skocio na Danila da ga rastrgne jer je ovaj odbio da se brani. Nastavio je da lezi i zaspao je- kakva divna simbolika. Danilov recept funkcionise sa svakom osobom i u svakoj situaciji. "Kurs cuda" kaze da nasa sigurnost lezi u nasoj odluci da se ne branimo.

Kada primetite suparnika, treba da prepoznate da je ono sto treba popravljati nasa percepcija. Ako je nasa percepcija stvorila teskocu, ona je moze i isceliti. Zamislite sprej sa ruzicastom bojom i mentalno prefarbajte vaseg suparnika tom finom bojom punom ljubavi, poprskajte ga sa svih strana. Bice mu veoma tesko da bude zao prema vama kada se sretnete licem u lice posto ste ga umocili u tu roze boju. Slobodno upotrebite koji god hocete simbol, sve sto vam je zabavno. Zamislite osecaj ponovo uspostavljene harmonije. Dok meditirate, mentalno "premotajte" celu situaciju. Nema sanse da sretnete tu osobu, a da se ne priseti vaseg pozitivnog rada u meditaciji. Sva ljutnja je trazenje ljubavi. Umesto konflikta, ponudili ste ljubav.

Sve se veze zavrsavaju

Nase drustvo porice jos jednu stvar- da se sve ovozemaljske veze zavrsavaju. Drustvo nas, zbog toga sto mesa ljuubav sa potrebom, uci da zavrsetak svake veze prati emocionalna trauma. Ako neka veza postoji zato sto verujemo da nam druga osoba donosi srecu makar delimicno, oseticemo veliki bol kada se ta veza zavrsi. Onaj kome smo dali moc nad nama, izneverio nas je.

Medjusobna zavisnost i emocionalna trauma su stvari kojima nas uci drustvo. One nisu neophodne i nisu prirodno stanje bica u univerzumu. Svaka greska koja je postala opaste prihvaceno drustveno ucenje, moze se popraviti i ponovo nauciti po principu ljubavi. Radnici svetla na planeti imaju zadatak da reformisu svoje odnose u "svete odnose", kako kaze "Kurs cuda". Oni odlucuju da ucestvuju samo u onim odnosima koji nisu bazirani na potrebi. Odnosi bazirani na potrebi imaju za polaziste ideju da smo odvojeni i bespomocni. Odnosi koji se iskljucivo baziraju na uzivanju u prisustvu druge osobe ipak nas teraju da promenimo svoj zivotni stil kada partner ode, ali, ta promena je oslobodjena traume. Samo se jednostavno krene u pravcu nove zivotne avanture.

Kada trensformisemo sopstvene odnose, ponovo pocnemo da obrazujemo kolektivnu svest. Bilo da direktno poducavamo i savetujemo ili jednostavno uzivamo u sopstvenim vezama, efekat je isti. Nase razumevanje i radost prenose se na sve ucenike Zemljine skole, kroz telepatski rezervoar.

Deca i roditelji

Kahill Gibran kaze: "Nasa deca nisu nasa deca". Ona su Bozja deca. U najboljem slucaju samo smo ih malo pozajmili. U stotinama hiljada skolskih sistema koji postoje u univerzumu, Zemlja je jedina skola koja se upisuje tako sto izlazis iz necijeg tela. U svim drugim sistemima ljudi se jednostavno pojave, izadju is skolskog autobusa. Ranije inkarnacije su nas ubedile da nase telo pripada nama, pa zato verujemo da i sve sto izadje iz naseg tela pripada nama. Nije bas tako. To je potpuno bizarno. Bice koje izlazi iz tela drugog bica, to je nesto sto postoji samo u naucno fantasticnim filmovima. Ne mozemo da shvatimo koliko je to uvrnuto.

Kada ljudi imaju decu kako bi popunili prazninu u svom zivotu, bol je neminovan. Ako je dete doslo u porodicu kako bi popunjavalo praznine, onda ce se svaka promena koja se desava dok dete odrasta, na roditelje odrazavati kao napad. Kada dete napusti kucu, roditelji ce se osecati napusteno. Kada u nasem drustvu dete umre, porodica obicno nije svesna karmickog ugovora koji je potpisan pre rodjenja. Nije nas posao da objasnjavamo nesrecnim roditeljima te stvari sa karmom, vec da ih jednostavno volimo. Ljubav isceljuje rane.

Na nivou duse, roditelji biraju decu i oni treba da raskinu stare seme. Tu nema izuzetaka. Nasi roditelji apsolutno racunaju na cinjenicu da necemo igrati staru igru sa krivicom niti cemo nasedati na njihovu dramu. Svako na nivou svesti misli: "Nadam se da mi moja deca nece dozvoliti da se provucem sa ovom podvalom koju sam smislio, jer ako me sada prevaspitaju, ustedece mi nekoliko zivota". Kako bismo nasim roditeljima pokazali da ih volimo, moramo biti posteni prema sebi. Ali, ako pokusavamo da im udovoljimo, ostace u istom haosu u kakvom su sada, sve dok im jednog dana ili u ko zna kom drugom zivotu neko ne pomogne da raskinu stare seme.

Svako ko se na ovoj planeti inkarnira bira kada ce se inkarnirati i kakav ce biti njegov put. Svako ko se rodio posle 1990.g. zivece kao odrasla osoba u vreme dominacije energije Vodolije. Ove duse su skoro kompletirale sve sto je bilo potrebno za diplomiranje. U Eri Vodolije nece biti ljudi koji nisu okrenuti saosecanju. Tek nekoliko ljudi doci ce na planetu jer ih pre svega interesuju kafanske tuce.

Deca koja se sada inkarniraju na planeti imaju enormno veliku ulogu u tranziciji Zemlje. Ne postoji ni jedno jedino dete koje nije svesno svoga ugovora pre rodjenja. Gerald Jampolsky je ispricao pricu o mladom paru koji je doveo novorodjence kuci. Od trenutka kada su bebu pokazali svom trogodisnjem detetu, starije dete je pokusavalo da ostane nasamo sa bebom. Roditelji su bili zbunjeni, plasili su se da bi starija devojcica mogla da povredi bebu. Konacno su napravili plan da pomocu interfona prisluskuju razgovor kada deca ostanu sama u sobi. Evo sta je trogodisnja devojcica rekla bebi: "Bebo, pricaj mi o Bogu, pocinjem da zaboravljam".

Nasa deca ce nas do te mere obasjati da ce to biti cudesno. Ona imaju intuitivno razumevanje duhovnog morala koje znacajno nadrasta verziju morala starijih generacija. Zato su stare matrice koje postoje o vaspitanju dece potpuno neprimenjive. Deci koja se danas radjaju nije potrebna kontrola. Mozemo da ih ucimo nekim prakticnim stvarima, na primer da ne pipaju vrelu pec, ali nece moci da usvoje nase ideje o moralnom ponasanju. Ne zanimaju ih nasi arhaicni pogledi na komunikaciju sa ljudima. Ova deca ce do svoje dvanaeste godine znati vise o medjuljudskim odnosima nego sto je nasa generacija saznala za sve ove godine.

Staro verovanje da su roditelji odgovorni za svoju decu vise "ne pije vodu". Deca deluju neduzno i bespomocno. Lako je svakome ko ima imalo osecaja za kosmicku svest da ih uci da budu zavisna. Deca nisu naivna. Imaju za sobom vise miliona godina iskustva kao i bilo koja druga odrasla osoba na planeti. Deca nisu bespomocna. Ona mudro biraju roditelje.

Mi nismo odgovorni za drugo ljudsko bice. Ne mozemo da ih popravimo i da ih oblikujemo onako kako nama odgovara. Jedina obaveza koju roditelji u Eri Vodolije imaju prema svojoj deci je da ih vole, da im obezbede hranu, odecu i skloniste i da im se sklone s’ puta. Nasa deca ce sama sebe dovoljno voleti i nece dopustiti da ih kontrolisemo ili manipulisemo.

Kada decu ucimo da govore, usadjujemo im ogranicenja. U jeziku ne postoje reci koje mogu da opisu kako je sve izgledalo pre rodjenja. Medjutim, deca pamte sve o tim drugim svetovima i kada dodju ovde komuniciraju telepatski, ali mi to ne mozemo sasvim da razumemo. Pre nego sto progovore, ona su kanalisana na sve sto se desava u kuci, ukljucujuci i emocije svih ukucana. Jos u materici dete pocinje da se programira za strahove i limitacije, ili na ljubav, da bude bezopasno, na to kakvi su ljudi na planeti.

Na osnovu takve intuitivne sposobnosti lako je predvideti da ce deca novog doba biti losi djaci. Tradicionalni skolski sistemi su napravljeni tako da od dece naprave klonove. Tamo ih uce da zavise od intelekta, manipulacije, takmicenja, odvojenosti. Nova deca nece tolerisati ovakvu vrstu obrazovanja. Skolski sistem ce morati u potpunosti da se promeni. Obrazovanje i ljubav nisu razlicite stvari. Dok se sistem ne promeni, znajte da se nasa deca nece uklopiti. Niko nece moci da ih natera da sede cetrdeset pet munita u istom polozaju i slusaju lekcije koje predaju dosadni autoriteti. Oni ce zahtevati akciju, boje, vitalnost, toplinu, ljubav. U novoj skoli umetnost, muzika, saosecanje i intuitivne funkcije nece biti podredjene intelektualnim predmetima i ucenju "tacnih" odgovora.

Deca nisu nova i nisu glupa. Ona su vec deset miliona godina provela u Zemljinom i u drugim skolskim sistemima. Ona su zrela i mudra u svakom smislu, jedino ne znaju kako da postupaju sa svojim fizickim telom. Ova bica dolaze sa mnogo boljom slikom o sebi od prethodnih generacija. Ako ih tretiramo sa ljubavlju i postovanjem, i priznamo da su ona nasi ucitelji koji nas uce kako da medjusobno komuniciramo, da budemo saosecajni, da zivimo u harmoniji, imacemo divne odnose sa njima. Nasa deca, deca nasih rodjaka, nasi unuci, bice izvori velike mudrosti ako igramo igru po novim pravilima.

Kosmicki odnosi

Kada magistriramo odnose, nase magistarske studije se zavrsavaju. Kada prestanemo da se odricemo moci u korist drugih osoba koje verujemo da volimo a u stvari su nam potrebne, u svim aspektima naseg zivota snaga ce se oporaviti. Isceljivanje odnosa je veoma lako teoretski razmatrati, ali je to najteza lekcija u praksi, zato sto radimo na tome da oslobodimo programe usadjivanje tokom proslih zivota. Zahteva da budemo veoma obazrivi, ali zapravo je potrebno samo da budemo iskreni prema sebi kako bi nasi odnosi profunkcionisali. Samo obratite paznju, posmatrajte i molite se.

Sta bi se dogodilo kada bismo mogli sa nekim da budemo u vezi u stanju kosmicke svesti? Ne bismo mogli da razgovaramo o nasim problemima, jer ih ne bismi ni imali. Pa, mozda sa nasim partnerom nismo u totalno kosmickim uslovima, ali mozemo da sledimo Emersonov savet; "Da bi postao, ponasaj se kao da vec jesi". Posto se obicno verbalna komunikacija koristi kako bi se pojacao osecaj odvojenosti, svojevrstan izazov je da prestanemo da se zalimo. Ali, sada cemo odabrati da se secamo naseg izvora, Boga, i velike slike. Prema tome, necemo kreirati stalno ponavljanje starih problema, zato sto stalno razmisljamo o njima.

Na ovoj planeti najvise se prica o problemima, izazovima, razlikama, greskama, nepravdi, itd. Sve je to ego. Kada bi svi odbili da izgovaraju negativne reci, tisina bi bila normalno stanje.

Postoji nedvosmislena veza izmedju tisine i prosvetljenja. Svaki guru, ucenika prvo uci da cuti. Svaki majstor sa sebi ravnim, komunicira telepatski, ne verbalno. Kada kao civilizacija zavrsimo nas grupni eksperiment sa odbranom i napadom, necemo vise koristiti reci. Razmena misli i mentalnih slika je mnogo celishodniji nacin komunikacije. Ali sve dok se bojimo da drugi ne vide nase misli i osecanja, koristicemo reci koje kreiraju odvojenost. Patricia Sun ima dobar predlog: "Ponasajte se kao da od ovog trenutka svako koga sretnete moze da cita vase misli". Telepatska bica nemaju probleme sa odnosima jer svi problemi sa odnosima poticu od prevare koja je neophodan sastojak straha.

Kada isceljujemo onoga sa kim smo u vezi, isceljujemo sebe. Kada naucimo da budemo blazeno srecni i smireni, svi sa kojima smo povezani, iscele se.

Znamo da svako stanje ogranicenosti, manipulacije, ljutnje, straha i krivice predstavlja potpuno ludilo. Secamo se istine koja kaze da jedinstvo ne mozemo da postignemo sami. Potrebni su nam nasi odnosi sa drugim ljudima. Potrebna nam je i grupa za podrsku kao i pomocni alati da nam pomognu kada se usudimo da budemo iskreni sa bliskim osobama. Nabavite knjige koje vas inspirisu, kasete, trake, brojeve telefona, i usudite se da na nov nacin stupate u veze sa drugim ljudima. Pre nego sto se osvestite, imacete harmonicne odnose sa svakom individuom na planeti, obracace vam se kao ucitelju i nicim vas nece ugrozavati.