Trece poglavlje

"Primarna direktiva"

Ovo je trece poglavlje knjige "Nema vremena za karmu", izlazak iz kruga patnje i borbe.

i ostali kosmicki koncepti

Postoje neki pokazatelji na osnovu kojih mozemo da opazimo da su otpoceli budjenje i transformacija planete. To se desava kada padne neki diktatorski rezim, kada ljudi svesno i otvoreno razgovaraju o medjuljudskim odnosima i zivotu na Zemlji. To nije nista neuobicajeno. Kalendar kaze da je doslo vreme ze Doba Vodolije. Bica slicna vama uzela su ljudski oblik i zaronila u zajednicki telepatski rezervoar energije koja okruzuje ovu planetu. Dozvolite mi da objasnim.

Kosmicki izolacionizam

Ovaj skolski sistem je zatvoren. Izolovan je od ostatka nase galaksije kada je u pitanju kolektivna svest. Nasa Zemljina skola je kao i svaka privatna skola: ima sopstvene ciljeve u obrazovanju, sopstveni upravni odbor, zeli da privuce odredjeni tip ucenika. U obicnim javnim skolama, drustvena sredina moze da ucestvuje u odabiranju clanova upravnog odbora skole, ali ne sme da uzurpira ulogu ucitelja, direktora, ili clanova skolskog odbora. Ako neko zeli da bude ucitelj, mora da se prijavi na konkurs i prilozi svoju radnu biografiju. Sve ovo vazi i za Zemljinu skolu.

Ako neko zeli da pomogne Zemlji, mora da sledi primarnu direktivu. Mozda vas to potseca na primarnu direktivu iz TV serije "Rat zvezda". Tamo se kaze da, u skladu sa kosmickim zakonom, nijedna civilizacija ili grupa entiteta koja dolazi iz nekog spoljasnjeg sistema ne sme da menja sistem u koji je dosla, ma koliko bila superiornija u odnosu na njega. Znaci, svest nekog zatvorenog sistema moguce je menjati samo direktnim ukljucivanjem i ucestvovanjem u njemu.

Primarna direktiva sprecava bilo koga ili bilo sta spolja da se mesa u proces kome ne pripada. Ako neko zeli da pomogne, mora direktno da se ukljuci. Zasto bi se inace majstor uopste reinkarnirao na ovoj planeti? Kada bi to bilo moguce, Sai Baba i Buda bi sigurno sedeli na nekom kosmickom tronu i diktirali srecu i dobru volju medju ljudima. Osnovni razlog koji im to ne dozvoljava je sto bi na taj nacin ugrozili slobodnu volju individua cija je svest, pre svega, i kreirala sistem. Zato oni povremeno uzimaju ljudski oblik i spustaju se na Zemlju. Tako mogu da, u ime svoje porodice, kao ucesnici u energiji Zemlje, pomognu da se promeni stvarnost.

Majstori znaju da su svi umovi jedan um i da su sva srca jedno srce i da svi boravimo u istom "telepatskom rezervoaru" energije. Svaka inkarnirana osoba, bila ona majstor ili ne, koja poseduje mentalni i emotivni mir, prozima kolektivnu svest smirenoscu. To znaci da kada mi, kao inkarnirana bica, samim tim sto ucimo da budemo smireni, ispunjeni ljubavlju i radoscu, zapravo omogucavamo to isto i ostalim inkarniranim dusama na planeti. To je jedino sto su mogli da rade i majstori- trudili su se da njihova razvijena svest bude upotrebljiva. A sa strane su pravili i po neko cudo. Hodali po povrsini vode, vaskrsavali mrtve. To je samo interesantna predstava koja sluzi da privuce paznju i da ljudi kazu: "Hocu i ja da naucim to da radim".

Ko ce onda da isceli planetu ako pomoc ne moze da dodje od nekoga ko je izvan ovog sistema? Promenu moraju da iniciraju ljudska bica koja sada zive na Zemlji. Ali, to ne mogu biti ljudi koji svakodnevno slede zastarele matrice i zive u okviru drustveno nametnutih ogranicenja. Oni ne mogu da u trecu dimenziju donesu mir, radost i slobodu, jer ne znaju da takve stvari uopste postoje! Ne znaju da postoje nevidljiva bica i paralelni univerzumi. Majstor se postaje onda kada smo spremni da se odreknemo ovozemaljskog programiranja i prihvatimo sire razumevanje. Samo svesna bica mogu da preokrenu realnost u unutrasnji i spoljasnji mir. To je razlog zbog koga prosvetljene osobe uzimaju ljudski oblik. Zbog toga su dosli Mocart, Mikelandjelo i Ajnstajn. I vi ste zato tu.

Povremeni posetioci u Zemljinoj skoli

Zemljina skola ne pohadjaju samo oni ljudi kojima ona sluzi kao osnovni put samorazvoja. Neki samo povremeno svracaju, kada je kriticna istorijska situacija i potrebna je njihova pomoc. Oni, u stvari, nisu ucenici dvanaestog razreda. Vise lice na "putnike namernike". Kada na Zemlji stvarno zagusti, oni kazu:"Uh, uh, ponovo su se zaglibili. Idemo dole na planetu. Jos jednom cemo se inkarnirati kako bismo ulili nasu energiju u telepatski rezervoar". Poslednjih godina se ovom pozivu odazvao prilican broj dusa. Mnogi od nas se cak i ne oslanjaju na iskustva iz svojih prethodnih zivota na Zemlji, jer se nismo dovoljno puta reinkarnirali kako bismo naucili da predjemo ulicu , a da istovremeno zvacemo zvaku. Neki od nas apsolutno nemaju nikakav koncept kako biti "uspesan" ili kako biti "deo grupe". Zaboravljamo da oni koji vaze za najuspesnije licnosti neprestano borave samo na Zemlji. Oni su shvatili kako da se snadju ovde i poznaju sva pravila jer ih karma tera da se neprestano vracaju. Njima svi na Zemlji najvise zavide, oni su "in". Iako su se odlicno adaptirali da budu Zemljani, jos uvek nisu spremni da budu blazeni. Sa druge strane, oni koji su se inkarnirali da bi bili duhovni ucitelji (a to su ucenici dvanaestog razreda i povremeni posetioci) su spremni da krenu dalje, ruku pod ruku sa bilo kojim majstorom koji je ikada krocio na Zemlju.

Nebesa ne negiraju nasu vrednost

Inkarnacija ume da bude prilicno teska i zbunjujuca. To ne znaci da nismo svetlost. Cesto imamo tendenciju da se omalovazavamo pitajuci se: "Ko, ja? Ni u sopstvenom zivotu ne umem da se snadjem! Kako ja da ukazujem na pravi put kojim planeta treba da ide?" Ovo dolazi zbog tlacenja i zbunjenosti koja se vekovima utiskuje u kolektivnu svest. Vreme ja da sa tim sada prestanemo.

Ovde smo zbog misije. Pre inkarnacije oko nas je zracila svetlost. Cakre su nam bile otvorene, funkcionisale su uravnotezeno. Verovali smo da otvorena srcana cakra sluzi da emituje ljubav. Rekli smo: "Sicicemo dole i preplavicemo ih ljubavlju, saosecanjem, mirom, dobrom voljom. Ostavicemo za sobom transformisanu planetu". Ali, kada smo usli u fizicko telo, izbombardovali su nas ljutnja, strah, krivica, sumnja, zabrinutost. Oni su pretvorili telepatski rezervoar ove planete u konglomerat odvratnog, sivkasto zelenog, bljak, dubreta. Ovo ovde je nuznik i kada se spustimo sa otvorenim cakrama, jednostavno usisamo svo to djubre. Prihvatimo ga kao da je zaista nase, jer ne shvatamo kako sistem funkcionise. Kazemo: "Ne mogu da odrzim ravnotezu, nisam dovoljno duhovan. Jos uvek osecam krivicu, mora biti da sam losa osoba".

Djubre nije nase, niti smo ga mi stvorili- samo smo zaboravili da zatvorimo vrata (nase cakre) kada smo dosli. Kada udjete u bazen sa vodom, nakvasite se. Isto tako, kada udjete u telepatski rezervoar, povezete se sa prosecnim nivoom svesti.

Kada visoko razvijena bica dodju na Zemlju, gotovo obavezno se polome i zapale. S’ vremenom otkriju da imaju tri, cetiri, pet godina, da je ovo mesto prepuno bola. Povuku se i zatvore. Pitaju: "Sto mi, pobogu, niste dali uputstvo za koriscenje ovog tela kada ste me poslali? Zasto me niste upozorili? Sta sada da radim sa ovim stvarima?"

Pa, mi smo takodje pristali da ponesto i naucimo dok smo ovde. Zemlja je najekspeditivnija skola u univerzumu. Cak je i Isus pohadjao po neki kurs pre nego sto je poceo da poducava po sopstvenom metodu. Kada bismo unapred dobili uputstvo, nista ne bismo mogli da naucimo. Znali bismo da je sve iluzija jer na prvoj stranici uputstva pise: "Nikada ne zaboravi da sve ono sto vidis zapravo ne postoji". Svako ko dodje na Zemlju, razbije se i zapali, zaboravlja tu prvu stranu. Sada je taj period naseg zivota gotov. Doslo je vreme kada treba da se prisetimo kako da kontrolisemo sopstvenu realnost.

Prosecna svest

Ucenici dvanaestog razreda i povremeni posetioci sada su spremni da pociste klozet od podsvesti koji sada postoji na Zemlji. Pre nego sto pocnete da brinete da li je zaista dovoljno biti samo prisutan na planeti, predlazem da pogledamo kakva je to prosecna kolektivna svest. Treba samo da ukljucite televizor. Program se prilagodjava najprosecnijem nacinu misljenja kako bi se postigla najveca gledanost. Televizija je idealan barometer prosecne svesti. Prikazuje TV sapunice, drame, ubistva i vecernje izdanje vesti. Uveravam vas da je dovoljno za spas Zemlje samo da ostanete na nivou svesti na kome ste sada. Potpuno je zadovoljavajuce to sto posmatrate zalazak sunca ili radite posao koji vas inspirise. Vas mozak je transmiter koji nudi energiju i matricu misljenja na odredjenoj frekvenciji koju mogu da prime ljudske mase. Svaka nasa uzvisena misao pomaze usponu planete. Posto smo se uverili da smo korisni, mozemo slobodno da se posvetimo postizanju pristojnog komfora u kome treba da izvrsavamo svoj zadatak.

Nivo komfora nema nikakve veze sa tim koliko je velika nasa kuca. U ovoj inkarnaciji on je direktno proporcionalan nasoj sposobnosti da prepoznamo na kom je nivou nasa svest u odnosu na prosecnu. Ovo mozda lici na izolovano misljenje, ali moramo da prihvatimo da smo mi ucutelji u ovoj skoli. Kada budemo anketirali razlicite razrede, videcemo ocajnu masu ljudi koja nas preklinje da budemo iskreni prema sebi i da sa njima podelimo nasu intuitivnu mudrost.

Spiritualni koncepti za neke predstavljaju pretnju. Oni ce nam reci da smo naivni i omalovazavace nas pogled na realnost. Kada cujemo takav kriticizam na nama je da odaberemo da li cemo verovati ili necemo. Kriticara strah i nesigurnost teraju da tako govori. Sigurno je u pitanju nesigurnost jer bi, da su kojim slucajem prosvetljeni, jednostavno preplavili svetloscu onoga za koga misle da gresi. Prosvetljena bica niti napadaju niti se brane. Sama cinjenica da neko reaguje na bilo koju situaciju kroz strah dovoljan je indikator da je ovde da bi bio ucenik. On jos uvek ne moze da se seti kako da izrazi bezuslovnu ljubav.

Vecina covecanstva ne pripada direktno grupi nasih studenata. Nije potrebno da sa svakim govorimo licem u lice. Bez obzira na to sto su majstori ucitelji dolazili zbog svih, sto je svako od nas dosao kako bi svima pomogao, cak i onima koji jos uvek veruju u gubitak, tragediju i borbu. Postoji efekat zaraze koji vazi za bilo koju formu ucenja. Kada poducavas narod, on za uzvrat dalje poducava i poducava. Konacno se poruka prenese se do poslednje individue inkarnirane na planeti. Ne mozemo im se obratiti direktno, jer na nivou razumevanja na kome se nalaze nisu u stanju da razumeju jednostavnost spiritualne istine. Ponekad razmisljamo o Isusu kao o bezosecajnom, zbog toga sto je zeni koja mu se obratila recima: "Gospodaru, podari mi svoje ucenje", odgovorio: "Stanite malo, gospodjo. Nisam ja dosao zbog Vas. Vi ste tek u sedmom razredu. Ja sam dosao zbog dece Izrailja, posvecenih kosmickom zakonu, najprosvetljenijih od onih koji tragaju". O.K. To jeste parafraza, ali veoma podvlaci poruku. Nijedan majstor nije dosao na Zemlju da bi oformio religiju, masovni pokret ili da bi prosvecivao. Mi takodje moramo da napravimo izbor sa kim mozemo da komuniciramo, a sa kim ne i ko uopste nema referentne tacke pomocu kojih bi cuo reci lisene straha.

Vaznost grupe za podrsku

Ima mnogo ljudi na Zemlji koji vapiju za uciteljem. Ucitelji sada imaju obilje prilika da podele znanje i razumevanje sa onima koji traze, kao sto je to radio Isus. Ali nama je mnogo lakse nego njemu, sada ima mnogo vise probudjenih ljudi na Zemlji. Mozemo da se okruzimo velikom grupom za podrsku. Svaki majstor koji je dolazio je okupljao sledbenike. Bili su svesni toga sta moze da vam uradi napon telepatskog rezervoara kada dodjete ovde potpuno otvoreni. Sam, niko ne moze da dodje na Zemlju i hoda po povrsini vode ili vaskrsava mrtve. Jednostavno, to je neostvarljivo bez velike podrske.

Pre nego sto se inkarnirao, Isus je imao malu diskusiju sa hijerarhijom. Rekli su mu: "Hej, Isuse, treba da ides tamo. Sada je Era Riba i svaki put kada ona nastupi diplomac Zemljine skole se dobrovoljno inkarnira da bi ponovo uspostavio spiritualno ucenje. Tako studenti desetog, jedanaestog i dvanaestog razreda mogu da nauce sta treba da rade kako bi diplomirali do trenutka kada treba da nastupi Era Vodolije".

Isus se konacno slozio, i to iz dva razloga, i rodio se u Vitlejemu. Prvo, Zemlja mu je bila potrebna da nastavi svoje magistarske (postdiplomske) studije. Drugo, bio je potreban covecanstvu kako bi ljudi mogli da u svom umu sacuvaju predstavu o tome kakva bi planeta mogla postati.

Nije mu bilo lako da okupi grupu za podrsku. Morao je dobro da se namuci da okupi dvanaestoricu koji su mogli da za njega formiraju sveti prostor u kome je mogao da radi. Konacno su potvrdili aranzman i on je rekao: "O.K. Dogovor vazi ukoliko ste vi u stanju da oko mene formirate mikro-prostor sastavljen od ruzicaste maglicaste svetlosti u koji ja mogu da se uvucem kada napon Zemljinog telepatskog rezervoara pocne da mi skodi". Dvanaestorica ucenika i dve, tri stotine clanova zajednice Esena dobrovoljno se prijavilo da bude njegova grupa za podrsku i kreira za njega sveti prostor.

Vazno je da budemo sto blize svetlosti kada uronimo u kolektivnu svest zato sto je sasvim moguce da cinimo greske i ponasamo se kao tirani kao i bilo koji entitet na Zemlji, u bilo kom trenutku. Ranjivi smo kada dodjemo ovde otvoreni. Cak je i Isus mogao da provodi samo po nekoliko dana sa masama- iako je bio zasticen energijom Hrista, a to je najjaca zastita koja postoji. U Bibliji se stalno ponavlja kako se s’ vremena na vreme povlacio na vrh planine kako bi punio baterije. Ako je neko kao on, koji je bio na tako visokom stupnju evolutivnog razvoja, morao da se povremeno povlaci i izbegavao da bude neprestano uronjen u telepatski rezervoar, to znaci da i mi svakako treba da se ponasamo na isti nacin.

"Kada se dvojica ili vise okupe u moje ime, tu cete naci dobre vibracije". Verujem da je i ovo parafraza, a poenta je da se svi koji rade sa svetlom moraju okupljati u grupe i raditi zajedno, podrzavati se medjusobno i ziveti u tom zajednickom auricnom polju.

Popravljati ili ne, pitanje je sad

Mnoge od nas buni ta uloga vodica na Zemlji. Ponekad nas ukoci osecaj odgovornosti da moramo da spasimo bas svakoga na planeti, da budemo stalno sa njima, popravljamo ih, slusamo njihove drame. Ako zaista volimo porodicu i prijatelje, necemo pokusavati da ih popravljamo, cak i kada je to "za njihovo dobro". Ta potreba da popravljamo bliske osobe je jedan od najbolnijih ego tripova. Verovanje da mozemo bilo koga da popravimo je nasa greska u proceni. Da je zaista moguce da jedan entitet popravi drugi, znaci da bi Bog ili neki njegov predstavnik, vec odavno popravio vas ili mene. To se tako ne radi.

Nasa zelja da kontrolisemo ponasanje drugih potice od toga sto njihovo ponasanje smeta nama samima, u sustini nas ne zanima da li oni sebi nanose stetu. Osecamo tu potrebu da kontrolisemo ponasanje drugih zato sto ne shvatamo svrhu Zemljine skole. Ne razumemo da menjanje svesti drugih ljudi nije nas posao. To je posao univerzuma. Ne verujemo da je Bog toliko mocan i ispunjen ljubavlju da je sve, pa i nasa porodica, potpuno u redu takva kakva je.

Pokusaji da se modifikuje ponasanje neke osobe ili grupe ljudi nikada nisu mogli da uspeju na Zemlji iz vrlo jednostavnog razloga- kosmicki zakon nalaze da svest kreira realnost u trodimenzionalnom vremenu i prostoru. Neko ne moze da kreira mir u porodici ako nije umirio sopstvenu svest. Sam napor da umirimo porodicu, a ne sebe, uznemirava nasu svest.

Isticanje greske ne popravlja gresku. Greske ne postoje, postoje samo razlicite percepcije. Nijedan majstor nije ucio ucenike da popravljaju tudje ponasanje. Ucili su nas da se molimo jedni za druge, a molitva nije kontakt- sport. "Kurs cuda" kaze da sve korekcije radi Sveti Duh. Kaze i da kada uocimo gresku, u stvari treba da popravimo nasu percepciju, a ne situaciju koju posmatramo. Znaci: kada verujemo da nako cini gresku, treba da mu saljemo svetlost. Uz nadu da smo naucili da ih vise nikada ne popravljamo, niti da ih sazaljevamo.

Parabole

Biti mesija moze da bude ubitacan posao. Kada majstor ili neko ko se obucava za majstor krene po svetu da poducava i isceljuje, obicno otkrije da ljudi koji imaju probleme ne zele da menjaju sopstveni sistem verovanja koji je, u stvari, osnovni uzrok njihovih problema. Oni zele ili cudo u svom zivotu, ili da se neko drugi popravlja umesto njih samih.

Samo sacica ljudi spremna je da uci kosmicki zakon od majstora ucitelja.Oni su bili svesni toga da svoje znanje o univerzumu ne mogu da podele sa ljudima.Nisu mogli jednostavno da kazu istinu, te su zbog toga izmisljali price koje se u religijama nazivaju "Parabolama". Sam naziv parabola ukazuje nam na to da te price nisu bukvalno istinite.

Uvek je tek sacica ljudi spremna da uci kosmicki zakon od majstora ucitelja. Majstori su bili svesni toga da nikako ne mogu da svoje znanje koje imaju o univerzumu naprosto podele sa ljudima. Nisu mogli da jednostavno kazu istinu. Zbog toga su izmisljali price, koje se u religijama nazivaju parabolama.

Zar nije zanimljivo koliko mi volimo da insitiramo na iskrenosti? Isus se nije mnogo sekirao oko toga. Mnogo puta je rekao: "…i nebesko kraljevstvo je nalik na…" Znao je on da to nije tako, ali je pokusavao da kaze nesto sto bi ljudima bilo od pomoci. Nije mogao da dodje na Zemlju i kaze: "Vidi, narode, u sedmoj dimenziji iznad ovog plana u naizmenicnoj realnosti Z u univerzumu 927J, odvija se fenomenoloski dogadjaj…" Spiritualni koncept ne moze se objasniti bilo kojim jezikom kojim se govori na Zemlji. Nemamo referentne tacke kojima bismo mogli da razumemo beskonacan broj realnosti u kojem se nalazi trodimenzionalni vreme - prostor. Medjutim, mozemo da kazemo nesto sto moze da posluzi svrsi.

Kako da pojmimo visestruke nivoe realnosti? Hajde, da za pocetak, zamislimo dvodimenzionalan prostor, koji, uzgred budi receno, zaista i postoji. Zamislite kako ljudi tamo idu u skolu. Oni shvataju duzinu i sirinu, ali nemaju nikakvu predstavu o dubini. Njihovo kompletno bitisanje se odvija na planu koji je tanji od flis papira.Zamislite sada da banete u njihov plan realnosti sa nase dimenzije (koju oni verovatno proglasavaju nebesima). Vi, kao njihov "spasilac" cete pokusavati da im objasnite da postoji realnost trodimenzionalnog prostora i da su oni samo podskup te realnosti. Kako cete to da izvedete? Mozete da nacrtate linije koje predstavljaju kutije, pravougaonike, trouglove, krugove. Ali ti ljudi nemaju referentne tacke da pojme kocku koja ima dubinu i volumen. Nikako ne modu da zamisle taj trodimenzionalni koncept. Mozda mogu da dobiju neki nagovestaj kocke ako biste im nacrtali kvadrat, pa onda malcice poboljsali njihov plan realnosti, pa onda jos jedan kvadrat, pa jos jedan, pa jos jedan i tako dalje. Kada bi ta bica mogla potom da shvate da su svi ti dogadjaji zapravo bili simultani i da su svi ti kvadrati koje ste crtali zapravo postojali istovremeno u jednom istom trenutku, mozda biste uspeli da im objasnite koncept kocke.

Sada zamislite da je bice iz cetvrte dimenzije doslo na Zemlju da nam objasni svoj plan realnosti. Zamolice nas da se prisetimo trenutka kada smo bili kod svoje kuce ujutru, pa malo kasnije kada smo se nalazili u svom automobilu, pa malo kasnije kada smo bili na poslu, pa kako smo posle isli na rucak, pa posle toga u bioskop, potom opet svojoj kuci, pa smo vodili ljubav, i najzad smo zaspali. i, isto kao sto biste vi rekli dvodimenzionalnim bicima, i oni bi nama rekli: "Zamislite da je svo vreme simultano i da ste sve to uradili u jednom istom trenutku, pa cete imati mali obris cetvrte dimenzije". Gotovo potpuno je nemoguce ljudskim bicima da dodaju jos jednu dimenziju zivotu. Zato nam cetvorodimenzionalna bica i lice na bogove. Oni mogu lako da vide ono za sta mi nemamo referentne tacke. Sada shvatate zasto dvodimenzionalna bica nas nazivaju bogovima samo zato sto mozemo da vidimo kocku- to prosto tako ide u paketu.

U trecoj domenziji vreme vidimo kao pravu liniju. Ono je za nas linerano i izgleda da posle strane 33, dolazi strana 34, a posle danas dolazi sutra. U cetvrtoj dimenziji ljudi vreme vide kao krug i mogu da biraju u kom pravcu mogu da se krecu kroz vreme. Mogu da se ukljuce ili iskljuce kada god hoce i nisu ograniceni time sto moraju da se inkarniraju sledece nedelje ili sledece godine. Oni mogu sada da se inkarniraju u godinu 1812. ili da se u ovom trenutku vrate na sam pocetak vremena zato sto njihov koncept vremena nije linearan. Kada bismo mogli da popricamo sa nekim iz pete dimenzije, on bi nam rekao da vreme nije krug, vec tacka i da se sve desava istovremeno. Ali, istinski, sa perspektive Boga, ni vreme ni prostor uopste ne postoje. Ti koncepti su kreirani samo za potrebe Zemaljske skole. Svi majstori su se njima poigravali kako bi nam pomogli da prevazidjemo ogranicenja naseg uma. Pricali su nam zanimljive price o vremenu, nepostojanju vremena i drugim dimenzijama. Ezotericne knjige u kojima uzivamo (pa ih cak i cenimo) su samo price koje je neko drugi smislio kako bi nam pomogao da se popnemo za jedan stepen na lestvici. Iako su one veoma korisne, samo se najasno odnose na istinu. One su veoma korisne ali se nejasno odnose na istinu.

 Jedna od najapsurdnijih prica koja je ispricana u New Age zajednici je izmisljotina o reinkarnaciji. To je potpuno isfabrikovano. Cini se da zaista imamo pojma onda kada razumemo koncept reinkarnacije. "Oh, da! Ukapirao sam! Rodis se, pa umres, pa se onda ponovo rodis". To sve pretpostavlja da vreme protice, ali to nije tako. U trenutku smrti mi se nalazimo izvan carstva linearnog vremena. Sta se onda desava sa nasim konceptom reinkarnacije? U kojoj tacki ponovo ulazimo u krug da prozivimo jos jedan zivot? Sta se desava ako promasimo tacku i udjemo na istoj tacki u kojoj smo usli i prethodni put pa dve varijante jedne duse postoje na Zemlji istovremeno? Izgleda da se to cesto desava. Sta ako neka zena prvo prozivi sve svoje buduce zivote, pa tek onda svoje prethodne zivote? Kada ste izvan carstva linearnog vremena, sve je legitimno.

Ne postoji nacin da dobijemo makar minimalnu ideju o tome sta je poenta reinkarnacije. Ali, koncept neprestanog zivota je sustinski pa smo morali da smislimo pricu o zivotu bez pocetka i bez kraja. Prica funkcionise, korisna je. Dobili smo sredstvo pomocu koga mozemo da se bavimo vecnoscu a koje je istovremeno u okvirima naseg referentnog sistema ukorenjenog u linearnom vremenu. i to nam pomaze. Ne znamo nista, ali da bismo izuzetno napredovali dovoljno je i ako idemo od jedne do druge korisne price i drzimo se nekog koncepta samo do trenutka kada naidje neki bolji.

Biblija je matafora

Cini mi se da je Isus prosao kroz tri faze u zivotu kako bi pokazao da je zivot neprekidan. Prva faza je bila faza poducavanja kada je rekao: "Kazacu im kako sve zaista izgleda". Medjutim, taj pokusaj je bio bezuspesan kako za njega, tako i za nas. Propovedanje nije nikada nikoga pridobilo zato sto je budjenje unutrasnje iskustvo, ne moze neko sa strane da nas ubedi da se probudimo. Zato je Isus prestao da propoveda. Druga faza je bila: "Hej, ako ne veruju mojim recima, pokazacu im delom. Vaskrsavacu mrtve i svaki put kada napravim neku caroliju reci cu im da oni mogu da urade i vise od toga". To bi trebalo da ih ubedi. To ce biti podsticajno. Ako idem naokolo i na ocigledan nacin zivim zivot u skladu sa snagom ljubavi, svako ko to vidi postace slican svecu". Ni to nije pomoglo. Onda je Isus odlucio da predje na trecu fazu: "Pa, ako i dalje ne veruju da je zivot vecan, pruzicu im materijalan dokaz. Molim, donesite mi krst. Ima neko eksere? " Nema vaskrsnuca bez krsta i eksera. Ili, kao sto kaze Jean Houston: "Prvo raspece, pa onda hop!" Bez vaskrsenja, nema dokaza o vecnom zivotu. Ni ovaj nacin nije imao veceg uspeha. Oni koji su prihvatili koncept vecnog zivota, ionako su vec verovali u to.

Biblija je intrigantna prica jer ima mnogo nivoa. Ovo vazi za vecinu knjiga koja daju duhovne instrukcije. Jedno poglavlje se obraca ucenicima sedmog razreda, a vec sledece ucenicima jedanaestog. Reci imaju potpuno drugacije znacenje za razlicite ljude. Kada citamo, zelimo da znamo kome su reci bile namenjene. Skoro ceo Stari zavet je sastavljen od prica koje su se prepricavale dok su ljudi sedeli oko vatre. Prenosile su se sa generacije na generaciju dok ih neko najzad nije zapisao. Uzaludno je traziti tehnicku istinu u parabolama. Ali, ako obratimo paznju na nameru autora, shvaticemo poruku. Ako neko smatra da su religiozne instrukcije iz Biblije zastarele, mora da shvati da se ona moze tumaciti na mnogo nacina. Najtoplije preporucujem da procitate knjige Emmet-a Fox-a, kao i "Besedu na gori" i "Deset bozjih zapovesti".

Ne smemo da zaboravimo da je osnovna funkcija majstora ucitelja da impregniraju telepatski rezervoar svojom podsvescu. Oni razumeju primarnu direktivu i zato dolaze na Zemlju u fizickom telu da podele sa nama malo svoje mudrosti. Ako ima slusalaca, oni rado unedogled, beskrajno strpljivo pricaju price dok ne postignu neki uspeh. Ali, oni nisu propovednici. Ne osnivaju religije ili crkve- samo pricaju price ljudima koji zele slobodu. Ne postoji crkva koja je oslobodjena dogmatizma i ne manipulise osecajem krivice. Neke New Age crkve kao sto su Sloga, Nauka o svesti, Bozanstvena nauka, nauka o hriscanstvu nude svojim pristalicama da slede unutrasnje vodjstvo, da prestanu da se boje Boga i nadju unutrasnjeg ucitelja. Ipak, jos uvek su podlozne izvitoperenosti svojstvenoj ljudskoj prirodi.

Moj savet je da se uvek treba vratiti na originalne price onih koji su nas izvorno ucili duhovnosti jer one nisu izvitoperene. U njima je moc. Originalna ucenja sadrze nesto korisno. Nisu osvetoljubiva. Cak nisu ni autoritativna! Fillmores, osnivaci crkve Unity, su napisali metafizicki recnik kako bi nam omogucili da razumemo knjigu koja je gotovo potpuno nerazumljiva. Predlazu alternativne interpretacije. Kada se obracamo Gospodu, kazu, mi se zapravo obracamo kosmickom zakonu- trazimo da se prikaze u nasem zivotu.

Dalje, originalno znacenje greha nema nikakve veze sa Bozjim gnevom. To je arhaican termin koji znaci da smo propustili neki putokaz. "Pa, dobro, probacu ponovo". Ciniti greh znaci da smo dospeli tamo gde nismo zeleli. Pokajanje znaci da treba da se okrenemo i zaputimo se u drugom pravcu, da radimo ono sto nas cini srecnim. Greh jednostavno znaci to. Nema veze sa rajem, paklom ili vredjanjem bogova. Boga nije briga sta radimo. Verovatno je nase roditelje bilo briga, pa tako mi samo ponavljamo njihov stav, da im ucinimo. Univerzum nas moze da vidi samo kao savrsene. Ne moze da nas kazni jer je potpuno bezlican. Nema sposobnost da osudjuje. Univerzum zna da nikada nismo pogresili.

Kada sam poceo da se bavim duhovnim radom, jedna od prvih poruka koju sam dobio bila je sledeca: "Tek kada mogu potpuno mirne duse da bacim u vatru svoju Bibliju ili "Kurs cuda", spoznacu o cemu se u njima govori". Kada nesto proglasimo svetim i postavimo ga na pijedestal, priznajemo da smo u neravnopravnom polozaju. Nijedan majstor, arhandjel, ili avatar ne zeli da bude postavljen na pijedestal. Radije bi sa nama pili pivo ili jeli picu, radosni zbog otvorene komunikacije. Moramo da razmislimo o tome sta mislimo o sebi i odredimo da li smo konacno spremni da se proglasimo jednakim sa Sai Babom ili Krisnamurtijem. Oni sebe ne vide kao razlicite od nas. Oni mozda nastupaju u jednoj areni, a mi u drugoj, ali smo po hijerarhiji jednaki.

Deset bozjih zapovesti

Postoji momenat kada je ucenicima potrebno dati set pravila koje treba da slede. To se desava onda kada oni veruju da su zasebna bica odvojena od vecnosti, postavljaju svoje bogove na pijedestal, ne razumeju da su svi umovi, srca i duse jedno. Hriscani i Jevreji misle da Deset Bozjih zapovesti predstavljaju skup najvaznijih pravila, a to je zato sto jos uvek nisu shvatili kosmicki zakon. Ko je, uopste, bio taj tip Mojsije koji je i doneo Deset Bozjih zapovesti? Da li je bio neki nedovoljno obrazovani ucenik devetog ili desetog razreda ili je bio bice trajno povezano sa apsolutnim? Ne verujem da je bio tip coveka kome je trebalo govoriti da ne ide okolo i spava sa tudjim zenama i ne ubija ljude. Mozda je u nekom od ranijih zivota i likvidirao ponekog, ali time se vise ne bavi. Kakva je on to pravila dobio?

Mojsije je dobio istinu na nacin koji je bio usaglasen sa njegovim nivoom razumevanja. Univerzum to uvek tako radi. Zato je nekome tesko da u bukvalnom smislu primeni saznanja koja je dobila druga osoba.

Mojsije se, po Bibliji, popeo na vrh planine. To u stvari znaci da je usao u meditativno stanje. Tada je zacuo: "Mojsije, Mojsije moj prijatelju koji si jednak meni, sada cu ti reci kako stvari stoje. Ne ubij. Za univerzum je nemoguce da ubije jer je zivot vecan i niko ne moze da umre. Ne kradi. Ti si sam sve stvorio i ti jesi sve. Kradja je iluzija koja postoji na ovozemaljskom planu i po kojoj se ti razlikujes od bogatih. Kako mozes da krades od samog sebe? Kradja je neizvodljiva. Ne cini preljubu. Preljuba je pokusaj da dobijes ljubav koja je odvojena od tebe. Nista nije odvojeno od tebe. Ljubav izvan tebe i ne postoji". Mojsije je, u stvari, cuo da ne postoji ispravno i pogresno, pa prema tome nema ni pogresnog ponasanja. Bog je ljubav, a ljubav ne osudjuje. Deset bozjih zapovesti su deset postavki kosmickog zakona cija je svrha da ljude oslobode osecaja krivice, nikako ne da ih nateraju da joj robuju. Bog kaze da nikada nismo pogresili i da nismo u stanju da pogresimo. Kada se Mojsije vratio sa gore, obratio se ucenicima: "Slusaj, narode. Upravo sam dobio super stvar od Boga, nesto u vezi sa tim kako stvari stoje". Ali, oni nisu razumeli njegove reci. Nisu mogli da shvate da je univerzum prijateljski nastrojen, da je Bog ljubav i da niko nije kriv. Mojsijevi ucenici su u stvari bili ti koji su ustanovili set pravila u obliku zapovesti i preneli ih na buduce generacije. Kada se obracamo ucenicima drugog, treceg ili cetvrtog razreda, koji jos uvek ne razumeju karmicki zakon, mozda cemo pozeleti da im kazemo: "Ako zelite da na Zemlji imate divan i prijatan zivot, nemojte da ubijate ljude, to ce vam se dugorocno isplatiti, postacete malo srecniji". Naravno da necemo reci da je ubijanje greh ili da ce se Bog uznemiriti zbog toga da ne bismo nametali osecaj krivice. Bog ne osudjuje njihovo ponasanje. Mi smo ti koji osudjuju sebe i druge.

Vremenom su izvorna duhovna ucenja pogresno interpretirana od strane crkve koja je zelela da zadrzi kontrolu nad vernicima i nad svojim materijalnim bogatstvom. Svaka organizacija ide tim putem koji obavezno dolazi do tacke kada ona potpuno prestane da nudi duhovno razumevanje. Tada pocne da govori kako snaga i mudrost nisu deo nas. Majstori ucitelji onda postanu predmet obozavanja i samim tim potpuno beskorisni. To je trenutak kada moramo da odbacimo dogmu i krenemo ispocetka.

Prosirena perspektiva

Na pocetku Ere Vodolije ne trebaju nam ni Buda ni Krisna ni Hrist da nam tumace kosmicki zakon. Jedno ili dva napredna bica su sasvim dovoljna da zadovolje potrebe duhovnih tragaca na planeti u onim astroloskim periodima kada na celoj planeti tek nekoliko bica moze da shvati ucenja majstora. Zemlja nikada nije zapostavljena. Uvek je tu makar jedan jedini avatar. Kada se neko postepeno skoluje od prvog sve do dvanaestog razreda, uvek ima mogucnost i da skrati put i ode direktno u svetlost. Uvek je tu neko sa kim mogu da se kanalisu i da ih on odvede pravo kuci. U Eri Vodolije ne moramo da trazimo takva bica avatarskog tipa cak u Indiji, ona treba da nam budu nadohvat ruke i odvedu nas u svetlost.

Doslo je vreme da nekoliko individua iskoraci i presaltuje se sa prosecnog svetskog programiranja na funkcionisanje u cistoti. Najozbiljnije vas molim, odbacite sve religiozne konotacije iz ove reci. Cistota znaci razumevanje jednostavnosti i savrsenstva sistema. Niste na Zemlji samo zbog licnog napretka, vec i da pomognete svojim voljenima, svojim skolskim drugarima. A to mozete da uradite samo ako uzmete fizicki oblik, tako kaze primarna direktiva. Sada morate da zivite kao da ste postedjeni ogranicenja.

Dopala mi se prica koju je ispricao Yogananda, guru koji je dosao na Zapad u svojstvu ambasadora ucenja Istoka. Govorio je na razlicitim mestima. Jednom prilikom je sa nekim svojim ucenicima prisustvovao diplomatskom prijemu i imao je prilike da porazgovara sa nekim clanovima nase vlade. Yogananda je svojim ucenicima rekao da moraju da zive u cistoti i da ne smeju da jedu tradicionalno necistu hranu. I eto njega na prijemu, uziva u martiniju, degustira ukusne djakonije, dobro se zabavlja. Konacno su mu se suprotstavili uvredjeni studenti: "Licemeru! Nama pricas da moramo da zivimo u cistoti. Ne smemo da pijemo alkohol, da jedemo "junk food", upraznjavamo seks, zabavljamo se, a vidi sta ti radis…" Yogananda je jednostavno dosao do kamina, stavio ruku u vatru i drzao je tamo neko vreme. "Kada mozete da radite ono sto ja mogu, onda mozete da radite ono sto ja mogu".

Cilj duhovnog zivota je uvek oslobodjenje. Kada se koncentrisemo na ono najvise sto mozemo da shvatimo, oslobadjamo se ogranicenja. Nasu radost odlaze sve sto dominira nasim procesom misljenja, bilo da je to nas posao, bejzbol, bracni partner,neki fizicki fenomen. Uvek moramo da povezujemo nase misli i iskustva sa duhovnim razvojem. Svako moze da nauci da menja fizicku dimenziju time sto funkcionise sa viseg nivoa stvarnosti.

Kako da vidimo neogranicenost univerzuma i samim tim svoju sopstvenu? Ima nacina. Zelimo da dosegnemo zaista veliku sliku i prepoznamo da smo deo neceg mnogo sireg nego sto su tri dimenzije, od svega sto mozemo svojim ocima da vidimo i svojim usima da cujemo. Zelimo da iskoristimo bas sve kao alatku za svoj razvoj.

Uvek kada pomislimo da nesto znamo, skrenemo sa puta. Kada pogledamo zvezde i beskrajne galaksije treba da se zapitamo zasto ih je univerzum stvorio. To ce nas vratiti na nasu skromnu stazu istinskog ucenja i razumevanja.

Zamislite direktora Zemljine skole kako ide od ucionice do ucionice i proverava da li je sve u redu. Moze da zastane i poslusa lekciju u svakoj ucionici, proveri koji se udzbenici koriste, da li se deca u dvoristu igraju na pravilan i konstruktivan nacin. Ali, direktor nikada sam ne drzi casove, naprosto nema vremena za to. Zato on uposljava ucitelje, skolskog lekara, nastavnika fizickog, psihologa. Vi koji ste nosioci svetla na Zemlji veoma ste nalik tom direktoru. Primecujete razne stvari u ekonomiji, politici, vojsci, oblasti humanitarne delatnosti, ali ne mozete direktno da se petljate u sve. Vase je samo da uvidjate kakva je velika slika, da sagledavate Zemlju kao dobronamernu skolu i da sa svojom porodicom radite u nevidljivim svetovima usmeravajuci energiju. Najiskrenije, ovo je jedini nacin da ubrzate evoluciju planete. Jedino svest moze da kreira realnost. Nemamo vremena da ga trosimo na neke jalove pokusaje. Uvek je bilo najefikasnije ono sto su radili majstori. Verovali ili ne.

Staza usluga

Postoji mnogo, mnogo dimenzija realnosti iznad nase. Cetvrta, peta, sesta, sedma, dvadeset peta, stota. I tako dalje i tako dalje. Stalno se siri i umnozava. Jos nismo otkrili Boga, Boga, najbogovskijeg, najviseg moguceg Boga. Tu je heruvim, serafim, solarni jezik, Otac, Sin i Sveti Duh- o njima se govori u ucenjima misticnih skola. Sve su to ljudi koji se trude da sto bolje prodju u skoli. Tu je i zajednica svemirskog bratstva- federacija pedeset ili sezdeset civilizacija koji kruze oko nase galaksije i odlicno se zabavljaju. Mnogi su medju nama jer zele da pomognu drugim grupama u nasem univerzumu. Medjutim, primarna direktiva im jos zabranjuje da nam se prikazu.

Na milijarde bica se muva oko Zemlje u okviru nevidljivih carstava i ceka da bude od pomoci. Staza prosvetljenja u svim planovima realnosti je ista- usluge. U zaista istinskom smislu, nema Boga koji moze da popravlja greske. Zasigurno ne postoji stariji gospodin sa dugackom bradom na nekakvom tronu koji kaze: "Izmlati ovog ovde, pomozi onom tamo…" To nikada nije postojalo. Ima samo slojeva i slojeva naroda koji pruzaju usluge. Deo andjeoskog i duhovnog carstva svojevoljno odlucuje da pruzanje usluga covecanstvu bude njihov nacin da se vrate kuci. Kada nemamo zelju da ih zamolimo za pomoc, oni ne mogu da nam pomognu pa moraju da odu na neko drugo mesto. To je primarna direktiva- mogu da nam pomognu iskljucivo ako im zatrazimo pomoc. Uvek kada ih zamolimo za pomoc, mi pospesujemo njihov razvoj. Postaju uvazeni. Sede gore i kazu: "Molim vas, dajte mi neki zadatak! U protivnom, ostacu ovde zaglavljan jos million godina! Zelim da napredujem kako bih mogao da pobegnem odavde! Ovo je moj odabrani put usluga, u Bozje ime! Molim vas, dozvolite mi da budem vas pokrovitelj, da udjem u vas zivot i da kreiram sinhronicitet i cudesa!"

Razmislite o tome kako u svoju korist mozete da angazujete druga carstva. "Zelim da mi andjeo iz kraljevstva ishrane kaze koliko treba da posolim jelo". Sto im vise zadataka dajemo, oni brze napreduju. Mnogo smo se plasili da ih pitamo za pomoc. "Uh, Boze, uh, ne bih da dosadjujem, ali ako bi imao samo minut, da li bih…" a u medjuvremenu svi ti andjeli kukaju: " Sta mi ovde radimo nezaposleni, gubimo vreme, nikome nismo potrebni, niko nas ne trazi!"

Ma, vrlo vazno

Moze postati vrlo dramaticno kada pocnemo da prepoznajemo dogadjaje kao metafore, parabole koje lice na istinu itd. Sto smo blize istini, sve manje dramimo. Hijerarhija postaje obicna stvar. Neko od nas je vec bio clan hijerarhije pre nego sto se rodio. A kada smo dosli na Zemlju, mi smo ih postavili na dzinovski pijedestal. Da li znate sta znaci hijerarhija? Gomilu obaveza! Duse ne vole obaveze, isto kao i vi. Kada dodje na nekoga red da bude clan hijerarhije, pojavi se sef odeljenja i trazi dobrovoljce. Svi se zgrce. "Ovaj je sada na redu! Ovaj ovde, ne ja! On neka sada bude malo arhandjel, ja sam bio prosli put!"

Hijerarhija je obicna stvar. Kada to shvatimo, pocecemo da se izjednacujemo sa ostatkom univerzuma. Neprirodno je dramiti. Hijerarhija i svemirska braca su samo narod koji se trudi da sto bolje prodje u skoli, kao i svako drugi. Kada bismo mogli da shvatimo istinsku prirodu univerzuma, NLO ce nam znaciti koliko i gradski autobus.

Gde boravimo izmedju dva zivota? Ako nismo u telu, onda smo E.T.! Svi smo mi E.T., svi smo deca zvezda. Svako je prosao kroz raznorazne slojeve realnosti. Bili bi veoma korisni kada bismo samo mogli da se prisetimo naseg E.T. stanja pre rodjenja. Imamo na raspolaganju ogromnu masu nasih nevidljivih prijatelja i rodjaka koji nam pomazu da odradimo nas kosmicki zadatak. Sto bi se reklo, "imamo dobre veze kod ljudi na polozajima".

Znamo da kosmicki zakon zabranjuje ugrozavanje slobodne volje bilo kog bica u bilo kom evolutivnom sistemu. Realnost se moze menjati tek posto se postane deo kolektivne svesti odredjenog sistema. Bica koja se motaju okolo u drugim dimenzijama su potpuno beskorisna ukoliko mi ne zelimo da usmerimo njihovu energiju u svoju korist. Imamo moc da angazujemo svemirske brodove i citave bataljone radnika svetla iz nevidljivih svetova i da im damo dozvolu da svojim svetlom obasjaju Zemlju.

Postoje tone i tone razlicitih stvari okolo. Ne smemo da zaboravimo da, ukoliko nismo isceljeni, dzaba nam nevidljiva bica iz drugih galaksija. Ako nasi zivoti ne funkcionisu, sve je uzalud. Mozemo da stojimo usred polja i mlataramo za svemirskom bracom do mile volje, ali oni ne mogu da nam pomognu sve dok ne dostignemo unutrasnji mir. Sve mora po redu.

To vam je lekcija- njen sustinski sadrzaj je: "Isceli se! Zaista napreduj". Tek onda mozemo da saradjujemo sa nasim nevidljivim prijateljima, prenosimo njihove informacije i cinimo sva moguca cuda. Majstori uvek kazu: "Prvo zatrazi nebesko kraljevstvo i sve ostalo ce ti se dati." Ali, ljudi imaju taj specifican dusevni sklop i ne mogu da razluce sta im je prvo ciniti. Svi pravi duhovni ucitelji kazu da batalimo sve ostalo i da prvo u sopstvenom zivotu materijalizujemo nebesko kraljevstvo. Ako se kacimo na sve drugo osim na to, promasicemo kraljevstvo i bicemo beskorisni.

Zemlji su potrebni ljudi koji su spremni da se ovog trenutka, bez odlaganja, fokusiraju na sopstveno budjenje. Sudeci prema majstorima, necemo odmah postici prosvetljenje. Ali, obecavaju da ce svaki trenutak u nasem zivotu biti na svaki nacin, u svakom smislu, sve bolji i bolji. Mozemo da vidimo svetlost na kraju tunela. Idemo pravo ka njemu. Kako napredujemo, povlacimo i kolektivnu svest sa sobom. Prepoznajemo da postoji plan spasenja za svakog od nas ponaosob i da postajemo neograniceno mocni i vecno slobodni.