Sesto poglavlje

"Karma"

Ovo je sesto poglavlje knjige "Nema vremena za karmu", izlazak iz kruga patnje i borbe.

Dan mrmota

Da li ste imali srece da pogledate film "Dan mrmota"? U tom filmu Bill Murray glumi Phil-a Conners-a, novinara koji se bavi vremenskom prognozom i koga njegova TV stanica salje da izvestava o Danu mrmota koji se slavi u Pensilvaniji. Za njega je uzasno ponizavajuce da izvestava o nekom glodaru koji na osnovu svoje senke predvidja kakvo ce biti vreme, ali mora, da ne bi izgubio posao. Muci se, grci, stenje, odlicno igra ulogu zrtve. Na kraju krajeva, treba da istrpi taj jedan dan i da bezi odatle.

Ali, sutra ujutru se budi u istom krevetu, sat-alarm zvoni u isto vreme, na isti nacin. Mora da istrpi jos jedan dan. I ponovo tako, ponovo, ponovo, ponovo. Hiljadu potpuno identicnih dana sa identicnim ogranicenjima i mogucnostima. Svakoga dana Phil-ovo verovanje da je to sve klopka materijalizuje se u vidu jos jednog dana koji ceo bude klopka.

Bezbroj puta bezuspesno pokusava da izvrsi samoubistvo. Sledeceg jutra ponovo se probudi u istom krevetu, a sat-alarm ponovo zvoni u isto vreme i na isti nacin. Ocigledno je neizvodljivo da umre, ma koliko bio ocajan i zeleo da pobegne odatle. Isti dan, isti ljudi, ista igra, sve isto, bez izlaza.

Ova izmisljena prica skoro besprekorno prikazuje kako karma (koja je isto tako fikcija) funkcionise. Za one koji jos nisu poceli da razmisljaju o tome da postoji velika slika u kojoj ne postoje zrtve, zivot se stalno ponavlja kao sto se za Phil-a ponavlja Dan mrmota. Kao sto kaze Yogi Bera: "Sve je to "deja vu", pa ispocetka".

Konacno Phil, posto je sve probao, uvidevsi da ne postoji izlaz, pocinje da razmislja o tome da li ima neki talenat i kako bi mogao da ga razvije. Na kraju krajeva, ocigledno ima bezbroj zivota i ima vise nego dovoljno vremena da nauci da svira klavir, vaja, nauci napamet celu francusku poeziju. Tako on postane izuzetno talentovan genije, a potreban mu je po jedan dan (t.j. zivotni vek) da maksimalno razvije neki talenat.

Njegov pogled na zivot najvise oplemenjuje to sto je zaljubljen u Tv producenta Ritu (koju igra Andy McDowell). Kada je u njenom drustvu, on uziva i malo po malo zaboravlja na materijalisticki pogled na svet.

Posto prozivi desetine hiljada dana (t.j. zivota), u kojima uvek za malo poveca svoju sposobnost da voli, osvane novi dan. Kada se to konacno desi, Phil jos uvek nije prosvetljen. Ali promenio je pogled na zivot, i potpuno je spreman da sada istrazi kako je to ziveti na sasvim drugi nacin.

Takozvane zrtve okolnosti uopste nisu nikakve zrtve. Oni samo prozivljavaju rezultate i manifestacije sopstvenog sistema verovanja. Kada najzad shvate sta zaista znaci pruzati otpor okolini (t.j. njihovoj kreaciji), mogu svoju paznju da preusmere na razvijanje osecaja ljubavi kao svog licnog iskustva.

Niko nije zrtva karme. Nije uopste predvidjeno da neko bude kaznjen zbog svojih losih dela. Oni koji ovo nisu shvatili zive svaki dan kao Dan mrmota, jer, kao sto znamo, nase misli kreiraju nasu realnost.

Kada se branim ako sam napadnut, igram igru koja se zove karma i koja je bez kraja. Beskonacna je. Otpor izaziva ponovni napad. To je zakon karme. Napad i odbrana bukvalno mogu da se igraju sve do kraja vremena, unedogled. Za mir nije odgovoran moj protivnik. Moja je odgovornost da izaberem da izadjem iz igre. Ne oprastam zato sto neko zasluzuje ili sto je to pristojno. Ja prastam samo zato sto zasluzujem mir. Umesto stalnog opiranja, zasluzujem da iskusim ljubav prema samom sebi.

Zasluzujem da iskusim ljubav prema samom sebi umesto stalnog opiranja.

Kada istrazujemo sta znace prosvetljenje i ljubav, pocinjemo da shvatamo koncept prastanja. Prastanje skoro momentalno prekida neprekidna ponavljanja karmi.

Karmicki dugovi

Karma je veoma slicna reinkarnaciji po tome sto je vrlo koristan concept uprkos tome sto popularno svatanje karmickog zakona ima malo veze sa istinom. Ezotericka ucenja vec desetinama hiljada godina govore o karmi. Ona nam daju nekakav uvid u Zemljin skolski sistem i takodje na jedan od nacina na koje je moguce evoluirati. Dok majstori govore o vecnom zivotu ne spominju da je potrebno platiti nekakav karmicki dug. Platiti karmicki dug znaci iskupiti se za nesto sto smo lose uradili. Greska moze biti nacinjena ili u ovom ili u nekom drugom zivotu.

Ezotericna ucenja daju nam koncept kojim bi mogli da objasnimo sebi zasto neko dete ima leukemiju. Ako smo pod uticajem zapadnog vaspitanja i ucenja, onda ne postoji nacin da se pomirimo sa bezizlaznom situacijom kao sto je leukemija. Jedino mozemo da zakljucimo da je Bog osvetoljubiv i da kaznjava. Zato su za nas smisljene korisne pricice kao sto su karma ili reinkarnacija koje nam ipak ostavljaju mogucnost da poverujemo da je zivot vecan a univerzum dobrocudan.

Mi zivimo karmicki kada ne znamo da postoji bolji nacin. Taj izbor pravimo obicno pre nego sto se rodimo, zato sto verujemo da nismo dovoljno evoluirali da bismo mogli da, na svesnom nivou, napravimo mudar izbor svih dogadjaja i okolnosti u nasem zivotu. Zato kada gledamo ovozemaljskim ocima izgleda kao da nas univerzum muci.

Karmicki zivot je najniza forma evolucije, najrudimentarniji oblik edukacije duse. U biblijskoj analogiji ljudskog puta, karma se pojavljuje u pocetnim delovima kada ljudi zive po principu "oko za oko". Ti ljudi su verovali da je njihovo okruzenje realno. Verovali su u bol i teska vremena. Ako su uopste i imali ideju o Bogu, on je bio ljubomoran, strog diktator koga ljuti ljudsko ponasanje. Takav Bog je zahtevao da mu se redovno podnose zrtve. Nisu imali drugaciju ideju o stvarnosti osim one koja se opaza fizickim culima. Ovakvim ljudima su potpuno zatvorena unutrasnja cula i jedino mogu da razumeju razvoj kroz karmicki put.

Kada dodjemo do zavrsnh delova Biblije, razvijena bica su zamenila karmicki put miloscu i unutrasnjim otkrovenjem. Pokusavaju da razumeju da dobrovoljno sticemo iskustva koja ce nas brzo probuditi. Sada je tema kako preci sa puta punog muka na razumevanje.

Sa svakom neprijatnom lekcijom, uvek dobijemo i dva izbora. Mozemo da odaberemo da prozivimo neprijatno iskustvo (sto se zove placanje karmickog duga) ili mozemo da postignemo razumevanje bez potrebe da prodjemo kroz to iskustvo. Sveti Pavle je ovo nazivao miloscu.

Karma je za ljude koji nisu budni i nemaju koncept velike slike. A najvise je za ljude koji ne veruju da su povezani sa drugim ljudima. Oni mogu da nauce da jedino sebi nanose zlo kada ubiju drugu osobu, tako sto se vrate u drugog dana ili u drugom zivotu da bi bili ubijeni. Svi su majstori poducavali da postoji zlatno pravilo. Ako ljudi mogu da nauce da "rade samo ono sto bi zeleli da njima neko drugi radi", njihova karma nece sadrzati nikakvu tragediju.

Svrha svake karmicke lekcije, bilo da je u pitanju narkomanija, siromastvo, bolest ili zlostavljanje je da nas neizostavno nauci kako da budemo besprekorno srecni. Sistem je perfektan i te lekcije su za nas napravljene kako bi nam pomogle da dostignemo razumevanje.

Neophodno je da dusa bude razvijena kako bi evoluirala iz skole 3D u mnogo lepsa carstva 6D ili 10D ili 100D. Znaci, mi jos uvek ne zelimo da se razvoj upotpuni, samo da ne bude vise bolnih iznenadjenja. Zelimo da predjemo sa spoljasnje motivacije (bol, karma) na unutrasnju (vizija, kosmicka svesnost).

Karmicko ucenje ima smisla samo za one koji reaguju na stare programe kao i za one koje je moguce izvesti iz takta. Ako jednostavno izaberemo mir u svakoj konfrontirajucoj situaciji, izbeci cemo bol koji je deo svake karmicke lekcije.

Vecina ljudi negira da ima probleme u zivotu. To je zbog naseg vaspitanja. Drustvo veruje da su ljudi sa velikim problemima, kao sto su alkoholizam, bankrotstvo, kleptomanija, nakaznost nedostojni. Ali duhovni studenti su svesni toga da svako ima probleme. Kao sto kaze Patricia Sun: "Tvoj problem je tvoja ulaznica".

Duhovni studenti se raduju izazovima.

Izazovi (lekcije) su takodje nase ulaznice za slobodu lisenu bola. Oni su nase jedine ulaznice. Ne zelimo da eskiviramo lekcije, a samim tim i razvoj. Ali svakako zelimo da izbegnemo bol. To je to. Bol nije potreban, ali razvoj jeste. Nijedan majstor nije rekao da treba izbegavati lekciju ili razvoj. A niko to ne moze da uradi osim nas. Nikoga ne mozemo da ovlastimo za tako nesto. Majstori govore da treba nauciti da se uziva na putu. Prosvetljenje je veoma licno, veoma prijatno, avantura kroz vreme i prostor.

Karma=strah=krivica=karma

Vecina ljudi nije svesna da je zivot serija lekcija, kao i da imaju izbor da ne private ovozemaljski sistem. Ako ovde dodjemo potpuno uspavani, sasvim je prikladno da nam vodje naseg plemena, sela ili drzave kazu kako je nase telo vazno i da treba da ga cuvamo od unistenja. "Nemoj da se igras sa lavovima jer ce te pojesti! Ne skaci u ambis jer ces poginuti!"

U toj tacki nase evolucije, strah je bio neophodan jer bismo inace napustili i nase telo i Zemaljsku skolu i nista ne bismo naucili. Ucenici drugog, treceg i cetvrtog razreda ne mogu da postoje bez straha. Svi smo proziveli na hiljade zivota u kojima je strah bio koristan i odrzavao nas je u zivotu. Onda je neko rekao: "Sada si ti u dvanaestom razredu, hajde lepo zaboravi sve sto smo te ucili". "Kako? Moj strah je dobro uprogramiran duboko u podsvest, ne mogu ni da zamislim da ga se oslobodim!"

Ucenje u Eri Vodolije oslobadja od straha. Mozemo da uvidimo pravu prirodu karme kao motivatora pomocu straha i krivice. Naucili smo da je karma dobro ucilo u ostalih jedanaest Era Zodijaka, ali ne i u Eri Vodolije. Oni koji bi da uspostavljaju nove matrice za novi nacin zivota, moraju da se oslobode karme kako bi pokazali drugima kako to da urade. Nase reci moraju da prate nasa dela.

Moja svrha je moj karmicki put

Sta je izazvalo najvece saosecanje u vasem zivotu? Zasto je neko anti-kancer, neko anti-nuklearac, neko protiv kiselih kisa? Zasto nisu svi ljudi protiv jedne iste stvari? Da li je gora rupa u ozonskom omotacu od kiselih kisa? Zasto neko zeli da zaustavi ratove, nahrani gladne i beskucnike? Retko zastanemo da porazmislimo sta smo radili pre hiljadu ili pre deset hiljada godina i da je to mozda razlog nase sadasnje potrebe da neke stvari popravljamo. Ako imamo gorucu zelju da popravimo neku tragediju, znaci da smo u prethodnoj inkarnaciji bili upravo izazivaci takvih tragedija. Na nivou podsvesti, smirujemo nas osecaj krivice zbog zverstava koja smo cinili u dalekoj proslosti. Karma sto posto koristi krivicu kao motivaciju. Uvek istu stvar ponovo vraca u opticaj. Pojavljujemo se u onakvoj realnosti kakvu smo prethodno iskreirali u svojim mislima.

Ako imamo zelju da zastitimo Majku Zemlju, moguce da smo je pre hiljadu godina ugrozavali. Karma je zaista do te mere pojednostavljena. Ako smo nekada bili industrijalac koji je trovao sredinu tonama cadji, sada smo borac za zastitu zivotne sredine koji se bori protiv globalnog zagrevanja Zemljinog omotaca. Ako je neko aktivna feministkinja, nekada je bio sovinista koji je zlostavljao ili ogranicavao slobodu zenama. Nasa sadasnja preokupacija je najdirektnije povezana sa nekom zloupotrebom iz proslosti.

Sistem je potpuno savrsen i svako radi samo i iskljucivo na sebi. Nikome drugome i ne trebaju popravke! Ako ipak odbijemo da pogledamo sta se desava iznutra, u nama, onda ce se "izvan" nas pojaviti nekakva zverstva, pa cemo biti "primorani" da ih popravljamo, sto se opet svodi na to da isceljujemo sami sebe. To je jedan od magicnih trikova koji su smisljeni u Zemljinoj skoli. Sve sto vidimo, bilo to dobro, lose, ispravno, pogresno ili neutralno, samo je nas odraz u ogledalu.

Sve sto primamo dok smo u fizickom telu spada u kategoriju paradoksa. Iako je istina da imamo potpuno slobodnu volju, vecina je koristi da sa Zemljinom skolom sklopi pedantan ugovor. Zato izgleda da su nasi zivoti unapred zacrtani, a oni to na neki nacin i jesu. Mi smo ih zacrtali i to na nivou duse, a nije nam ih nametnuo nekakav karmicki Bog. Ako u ovom zivotu imamo tesku karmu, to je zato sto smo sami sebi odredili dramu u nadi da cemo moci sebi da oprostimo za "greske" koje smo pocinili u prosloj inkarnaciji. Kada oprostimo svom sadasnjem neprijatelju, mi smo u stvari oprostili sebi u nekoj imkarnaciji iz proslosti.

Vecina ljudi nije spremna da prihvati odgovornost za sve tragedije na zemlji jer veruju da su one realne i da je steta moguca. Ne i ne. Bog je ljubav. Bog ne dopusta tragediju. Potrebno je da popravimo nasu percepciju kako bismo shvatili tu ideju.

Prekomponovanje nase proslosti sa "Ja sam krivac" u "Ja sam iscelitelj"

Dok sam drzao neku svoju radionicu i govorio o nacinu na koji Zemlja funkcionise, jedna zena je pocela da place kada sam rekao da je tragedija iluzija. Nije mogla da prihvati tu ideju. Kada sam se podesio na njene frekvencije, video sam da su je u prethodnom zivotu ubili nacisti u Ausvicu. Prezivela je neopisive uzase i ostala uverena da Bog dopusta greske i da se neke stvari jednostavno ne prastaju. Tada sam cuo i divnu pricu o ljudima koji su bili inkarnirani kako bi poginuli u eksploziji atomske bombe u Hirosimi i Hitlerovim logorima smrti.

U skladu sa karmickim principima, to su bili ljudi koji su u ranijim zivotima ubijali ili mrcvarili druge ljude. Znamo da je Bog nesposoban da osudjuje, ali su oni sami sebe osudili. "Ako se ponovo vratimo da budemo muceni, mozda cemo poverovati da smo dovoljno kaznjeni i docicemo do toga da podsvesno oprostimo sebi". Ovakva bica su se inkarnirala u gomilama. Bili su ubijani u gasnim komorama, u nuklearnim eksplozijama, zbrisani sa lica Zemlje. Da li ih je ovo zaista ubilo?

Ne, naravno da ne.

Kada mnogo ljudi pogine odjednom, na drugoj strani se odrzi jedan masovni skup. Iznajmi se ogromna dvorana na astralnom planu i duse se okupe da smisle osvetu. Zrtve II svetskog rata su zaboravile da su dobrovoljno izabrale svoju sudbinu, zalili su se i jadali. Stotine hiljada njih se svadjalo u toj dvorani dok neko nije ustao i rekao: "Znam sta cemo! Uradicemo isto sto smo radili milionima godina! Posto smo bili zrtve, vraticemo se kao mucitelji. Hajde da se inkarniramo u Sjedinjenim Americkim Drzavama jer ce oni imati najmocniju armiju koju je svet ikada video. Hajde da se infiltriramo u njihovu vojsku i preuzmemo kontrolu, da zbrisemo svakoga ko nam se ne dopada. Hajde da se obracunamo!"

Ovo je zvucalo logicno jer je to uobicajen nacin na koji karma funkcionise. Tako se oduvek radi. Konacno je neko ustao, prisao mikrofonu i rekao: "Cekajte samo malo! Sta ako se masovno inkarniramo, ali ne budemo militaristi,nego pacifisti? Mozda budemo deca cveca i crtamo nasmejane likove i dugu gde god stignemo i stavljamo cvece u puscane cevi! Mozda ce ovo da pokida matricu koja se ponavlja vec milenijumima i dobijemo sansu da osetimo malo mira." Debata izmedju militarista i pacifista rasplamsavala se sledecih godinu dana. Na kraju se nekoliko njih slozilo da probaju sa tim mirom. "O.K. Idemo dole i odbicemo da se borimo. Verovatno ce nas zastrasivati i manipulisati, tako je to na Zemlji. Odvesce nas u zatvor, a mozemo i da pobegnemo u Kanadu".

Kada se tako mnogo bica u isto vreme inkarniralo, sa dugom i cvecem, trajno su impregnirali telepatski rezervoar svesti mirom. To je bila garancija da ce mir sigurno pobediti i da u sledecih milion godina nece biti nuklearnih ratova. Nikada pre niko u ljudskoj istoriji nije kao ova bica garantovao da ce prelaz iz Ere Riba u Eru Vodolije biti miran. Nece biti potapanja Lemurije ili Atlantide, sto se obicno desava na prelazu izmedju ta dva doba. Kada sam ovo ispricao onoj zeni sa radionice, briznula je jos jace u plac. Priznala je da vec mesecima razmislja o samoubistvu. Sada je imala jak osecaj da je sve u redu. Umesto da veruje u tragediju, sada je znala da se inkarnirala kako bi sprecila Treci svetski rat. Prepoznala je sebe kao spasioca. Svi smo mi spasioci.

Krivica je vizija sa ogranicenjem

Hajde da vidimo odakle dolazi ta krivica koje pokusavamo da se oslobodimo. Svaka nasa navika ili karakterna crta koja nas strasno nervira, nekada u nasoj karmickoj istoriji nam je spasla zivot. Sve ono zbog cega se osecate krivim bilo je jedno od najznacajnijih iskustava za vas razvoj koji ste ikada imali. Pomoglo vam je da uspesno promenite svoju svesnost. U stvari, nikada se nismo lose ponasali. Bog to ne bi dopustio. Bog cija je glavna definicija ljubav ne bi dozvolio postojanje sistema koji bi opravdavao krivicu. Znaci, istina je da nikada niste pogresili. Nista ne postoji izvan ljubavi, pa kako smo onda mogli da uradimo nesto sto je ispravno ili pogresno? Sta god da izaberemo, to je ljubav, cak iako nam nasih pet cula kaze suprotno.

Teoretski znamo da je to tacno, ali opet se pitamo: "Da, ali ne radi se tu samo o meni! Moje ponasanje je povredilo tu osobu, to je svakako lose!" Pa, mozda ta osoba nije platila skupu skolarinu, nije zapisala u raspored casova da cete je vi potkaciti kako bi dozivotno pamtila tu lekciju. Ako svadja, konflikt ili rasprava ne izazovu kod vas zestoku reakciju, uloga vaseg oponenta kao nastavnog sredstva univerzuma je ponistena. Svadja i osoba sa kojom ste se svadjali bili su u tom trenutku za vas najbrzi nacin da napredujete koji vam je bio na raspolaganju. I vi i ta osoba cete ipak diplomirati, ali cete vi morati da nadjete neku drugu osobu da se sa njom posvadjate.

Da li znate sta se desi kada se svi medjusobno izmasakriramo i poubijamo? Kada svi tako poumiremo, pravi se zurka! "Kakva strava predstava! Zaista sam te majstorski ubio, zar ne?" "Hoces jos jedno pivo?"

U svakoj skoli mozemo da vidimo kako dete place jer ga je ucitelj naterao da vezba pisanje. Iako nam je zao deteta, necemo mu reci da ne treba da uradi domaci zadatak jer nam je jasno da je korisno da nauci da pise. Na slican nacin i ljudi biraju da uce u Zemljinoj skoli. Isto je i u igri zivota. Svi oni sa kojima ste razmenjivali zucne reci ili su vas nervirali ili ste se sa njima sukobljavali bili su vasi "ucitelji pisanja".

Cak i kada bismo imali moc, a nemamo je, da nekome promenimo karmu, to ne bismo uradili. Kada bismo mogli da amputiramo njihov bol i borbu (sto je suprotno od isceliti), znate sta bi nam rekli na kraju svog zivota? "Djubre jedno! Samo sto nisam diplomirao. Skupo sam platio skolarinu, proveo godine i godine na koledzu, spremao sam diplomski, a ti si sve to srusio!" Zemljina skola se bavi razvojem, obrazovanjem i ucenjem i sistem je perfektan bas takav kakav je.

Istina je da karmicki dugovi nisu nista drugo do bozanstven nacin da se stvari bolje razumeju. Kada nase dete dodje iz skole i treba da radi zadatke, a pita nas da ide da se igra, postajemo veliki, opasni roditelj i kazemo : "Ne! Prvo uradi domaci zadatak!" jer smo svesni da je taj zadatak koristan za njega. Na nivou duse kada neko kaze: "Moram da prodjem kroz to iskustvo kako bih sebi mogao da oprostim stvari iz moje proslosti" da li cemo mu reci: "Ne, nemoj, vise bih voleo da gledam kako se sledecih deset miliona godina mucis u sopstvenoj krivici?" Moramo da se oslobodimo potrebe da menjamo karmu drugih ljudi, a narocito karmu nasih supruznika, roditelja ili dece. Oni su znali sta su radili kada su se upisivali u skolu. Ne mozemo da popravimo svoje voljene ili prijatelje tako sto cemo da im ukazujemo na nacine na koje mogu da poboljsaju stvari.

Isceljivanje umesto popravljanja

Naravno da se u nama javi konflikt kada vidimo da neko nama blizak pati zbog svoje karme. Znamo da ne mozemo da ih popravimo. Popraviti nekoga znaci da zelimo da ta osoba prestane da se muci kako bismo se mi bolje osecali. Kao iscelitelji cinimo ono sto ce ih naterati da bolje razumeju neku lekciju, ali tako da izbegnu teske aspekte lekcije. Samo univerzum moze nekome da da razumevanje. Ali, mi mozemo da asistiramo univerzumu tako sto cemo drzati osobu u svetom prostoru ispunjenom cistom ljubavlju i svetloscu, bez ikakvih osudjivanja razloga ili rezultata. Znaci, mozemo da pomognemo ljudima u vezi sa njihovom karmom.

Fizicka tela, navike, svidja mi se, ne svidja mi se- sve je to karmicki

Kada sam radio kao svestenik na odredjeno vreme u crkvi "Zajednica" u Tulsi, zena vernica mi je predstavila svoju cerku i zamolila me je da joj kazem da treba da prestane da pusi. Podesio sam se na frekvencije cerke i uvideo da ako bi ona odmah prestala da pusi, brzo bi umrla. Upravo se bila razvela, dete joj je umrlo, imala je i drugih trauma. Video sam da se stresa jedino oslobadjala tako sto je udisala i izdisala dim cigarete. To je za nju bio vid meditacije. Rekao sam joj da je bolje da nastavi i dalje da na taj nacin duboko dise ako zeli da prezivi. Sve procene koje ego donosi na osnovu ljudskih navika su greska.

Oko trideset procenata ljudi na cije sam se frekvencije podesavao nisu imali problema sto su pusaci. Uopste im nije skodilo. Sve zevisi od toga kako je nas sistem verovanja kreirao nasa tela. A to je devedeset procenata karmicki. Nikada ne mozemo znati kako nasa podsvest sagledava nase navike dok ne upoterbimo nasu unutrasnju viziju. Pusenje je bilo sveti ritual za Indijance. Ako zelite da za vas pusenje bude sveti cin, stavite paklo cigareta izmedju dlanova, duboko udahnite i recite: "Blagosiljam i energizujem ovaj sveti duvan da neguje i isceljuje moje telo". Vi posedujete moc da ovo uradite sa cime god zelite, sa cokoladom, vinom. Nemojte vise nikada da zapalite cigaretu a da je prethodno niste blagoslovili i posvetili je zdravlju i tome da se dobro osecate. Cigarete ce vas tako okrepiti i pomoci vam da budete zivlji, dinamicniji i same ce nestati iz vaseg zivota lako.

Moramo da uvidimo velicinu nase moci. Nismo zrtve navika, zavisnosti ili karme. Dok trepnemo imamo moc da transformisemo sve cemu odbijemo da se opiremo, kao i kada odbijemo da u svemu vidimo zlo. Svaka cigareta je oduvek bila cudesna tvorevina. Da li mozete da pretvorite seme u list duvana? To meni deluje cudesno. Sve moze da se sagleda u svetlu, samo ako promenimo perspektivu.

Da bismo ovladali svojim mocima, potrebno ja da u ovom zivotu postanemo odgovorni za sebe i za ono sto kreiramo. Ovo podjednako vazi i za negativne i za pozitivne stvari u nasem zivotu. Ako verujemo da je univerzum sve kreirao slucajno i bez razloga, onda igramo ulogu zrtve uhvacene u klopku. Sve lepe i ruzne stvari smo sami kreirali. Ne volimo bas ovo da priznamo. Nije dovoljno samo da uvidimo da smo mi odgovorni za sve sto nam se desava u zivotu. Page: 7
Ako zelimo da se oslobodimo moramo da se otarasimo osecaja krivice. Sve lekcije i knjige o samorazvoju, svi psiho-teraputi kazu da za nasu krivicu nisu potrebna opravdanja. Vecina ne zeli da poveruje u ovo! Zaboravili smo jednu stvar koja je esencijalna ako zelimo da se oslobodimo krivice- vreme nije linearno. Nasa karma se nikada nije ni dogodila.

Osecaj krivice znaci da postoji greska u percepciji

Vreme nije linearno

Krivica ne moze da opstane izvan koncepta linearnog vremena. Ona je veliki motivator i ucitelj na Zemlji, ali je sama po sebi prosto zloupotreba vremena. Krivica kaze da je ono sto je ucinjeno, nepopravljivo. Kada bi to zaista bilo tako, onda nas nijedan majstor ne bi ucio oprastanju. Ne mozemo ni da kazemo da ce nam biti oprosteno tek kada vreme bude simultano. Ako sebe okrivljujemo za neku stvar, treba da znamo da se ona nikada nije desila.

Vecina psiho terapeuta ne zeli da ide tako daleko. Oni mogu biti veoma korisni da nekoga osposobe da se nosi sa osecajem krivice, ali to bas nema mnogo veze sa istinom. Uglavnom uce pacijenta da sagleda osecaj krivice, kontrolise ga i smesti u odredjenu zonu kako bi mogao da nastavi da zivi uobicajenim nacinom zivota.

Psihijatri zaista veruju da smo zaista krivi za to sto smo uradili. Ali to ne resava problem. Kada bi proslost zaista bila u proslosti, kako bi Lazar moga da izadje iz one pecine. Da je vreme linearno, ne bismo mogli da iscelimo nista iz proslosti. Zauvek bismo bili osudjeni zbog krivice i oprostaj ne bi imao smisla.

Postoji samo sadasnji trenutak. Ako sada projektujemo ljubav u neke stare situacije, uklonicemo svaku krivicu. To ce bukvalno u tom trenutku ponovo iskreirati i proslost i buducnost.

Ako pomocu unutrasnje vizije pogledamo mnogobrojne inkarnacije koje je imao Isus, videcemo da je taj covek savrsen. Nikada nije uradio nista lose, nikoga nije povredio, nikada nije pogresio. Ali mi je, ipak, rekao da je, dok je ziveo sve te zivote, bio i ljut, maltretirao je ljude, ubijao. Kako je to moguce? Kada se konacno osvestio, posle mnogo, mnogo zivota, on je sve ponovo iskreirao tako sto je u sadasnjem trenutku video samo ljubav. On je iscelio sve svoje "greske" iz proslosti toliko efikasno da o njima nije ostao ni najmanji trag.

Nasa svesnost ukida ogranicenja koja postoje u shvatanju vremena, pa prema tome mozemo da izmenimo sva nasa prethodna iskustva kako god zelimo. Zato i postoje "savrsena" bica kao sto su Buda, Isus. I vi i ja i svi iz naseg razreda, na kraju cemo biti "savrseni". Kako nasa vizija sagledava sve veci i veci deo velike slike, shvatacemo da nikada nismo pogresili.

Treba vezbati kako se zivi ne-karmicki

Niko ne moze da dosegne istinu u zvom zivotu bez velikog rada. Ne mozete samo prici nekome i reci: "Vidi, sistem ovako funkcionise". Nece vam odgovoriti: "Super! Sada sam slobodan, sada sam majstor. Mogu da hodam po povrsini vode i lebdim kroz prostor". Ovo je nemoguce jer je nase podsvesno programiranje veoma snazno.

Niko bolje ne zna kako da promeni svest od Medison Avenije u Njujorku. Oni idu na rezultat. Ako ne dobiju rezultat, ispadaju iz posla. Oni znaju da je nemoguce da samo jednom emituju reklamu o pivu i da ocekuju da ce se to pivo prodavati. Medison Avenija je majstor u ponavljanju. Taj koncept uspeva i kada je podsvest u pitanju, ukljucujuci duhovna verovanja i ljudska bica.

Ako se prosecna osoba stalno podseca sta je istina, trebace joj samo deset zivota dok ne kaze: "Shvatam! Ne moram opet da prozivljavam dramu!" Kada vidimo veliku sliku, postajemo realizovana bica i ne moze se desiti da upadnemo u neku zamku koju bi nam Zemlja postavila. U medjuvremenu, budimo blagi prema sebi i priznajmo, kada ponekad upadnemo u zamku, da smo se ponasali prema starim sablonima. Posto nam to nije prijalo, priznajmo da smo primetili u cemu smo pogresili mnogo brze nego prosli put.

Napredujemo ka sopstvenom prosvetljenju. Svaki put kada se spotaknemo, brze primetimo staru matricu. Vremenom cemo moci da je predvidimo pre nego sto se pojavi i da izaberemo da upadnemo zamku. Svaki put kada se setimo da zivimo svesno, povecavamo nivo kolektivne podsvesti na planeti. To beskrajno olaksava svakome da sledeci put bude jos precizniji. To je kao efekat stotog majmuna. Kada dovoljna kriticna masa ljudi moze svesno da vidi kakve izbore pravi, svi cemo iskusiti spontano prosvetljenje.

Pazi! Evo ide instant karma

Karma je ljubav zato sto ispunjava neciji zahtev za ekspresnim prosvetljenjem. U obicna vremena na Zemlji tesko je da bilo ko prizna da karma postoji. "Oko za oko" i "zub za zub" ljudi tesko povezuju sa tim da je prvo oko u jednom, a drugo u sledecem zivotu. Mogu da ubijaju i da misle da ce se izvuci nekaznjeno. Ali ce se vratiti na Zemlju da bi bili ubijeni. Energija koja je obavijala planetu je bila toliko gusta da je bilo potrebno da prodje i po nekoliko zivota da bi nam se nesto vratilo. Taj "grejs period" nam je bio potreban kako bismo preziveli.

Kada bi se dogodilo da se prosecna varvarska podsvest rasiri u sistemu gde vlada instant karma, covecanstvo bi brzo bilo zbrisano. Sada, kako se zavesa podize i ulazimo u prostor ispunjen ljubavlju, sve manje treba da cekamo i sistem nas uci na mnogo konkretnije nacine. U karmi se radi o mislima, ne o delima. Misli i osecanja koje emitujemo vracaju nam se vec u roku od nekoliko minuta, sati ili dana umesto godina ili celog zivotnog veka i mnogo je lakse da se prepozna veza izmedju uzroka i posledice.

Karmicke lekcije su dobri ucitelji
Ali, postoji i drugi nacin

Postoji samo jedan nacin da se izadje iz kruga karme. To je da izaberemo da u svakom trenutku budemo srecni. Ako osecamo krivicu u vezi necega sto se mozda dogodilo u proslosti, onda u nasem umu gajimo gresku. To ce kreirati jos jedan susret sa greskom, jos jedan put u krug i jos jedan karmicki dug. Pokusavamo da koristimo neke stare tehnike kako bismo izasli iz ovog kruga. Stalno se osvrcemo i govorimo: "Prvo treba da platim sve dugove (t.j. naucim sve lekcije), pa cu biti slobodan", ali to je beskonacan proces. Ajnstajn je rekao: "Problem ne moze da resi ista vrsta svesti koja ga je kreirala". Kada trazimo nacin da popravimo proslost ili gresku, nista necemo postici. Isus je rekao da ne treba da trazimo gresku, vec da treba da "se nasa paznja potpuno usmeri na Boga".

Ako imamo zelju da razumemo sta smo radili u proslosti, mozda verujemo da treba ponovo da prozivimo svu tu dramu kako bismo sebi oprostili. To je zanimljiva i ponekad korisna igra, ali je karmicka. Mozemo se otarasilti karmickog kruga tako sto objavimo da smo vec slobodni! Ako stalno krivimo druge za svoje neprilike i pokusavamo da popravimo ljude ili igramo neku drugu karmicku igru odvajanja, stvari ce brzo postati veoma bolne. I sve ce se brze pogorsavati dok ne kriknemo: "Odustajem! Odustajem!" Kada odbijemo da igramo igru, igra se zavrsava.

Instant karma je vec na pragu, ona je normalna stvar u Eri Vodolije. Oni koji nisu naucili da prastaju uvrede, nece moci da opstanu u novoj eri. Oni koji budu birali samo misli ispunjene ljubavlju, otkrice da je Zemlja nebesko mesto. Ono sto mislimo, telepatski se vraca kao jedina realnost koja za nas postoji.