Sedmo poglavlje

ISCELJENJE

Ovo je sedmo poglavlje knjige "Nema vremena za karmu", izlazak iz kruga patnje i borbe.

Zapadna civilizacija se veoma stidi da prizna da smo mozda "pogresili" ili kreirali neku situaciju koja nije bas prijatna. Zbog toga je tesko razgovarati o tome da mi kreiramo sopstvenu stvarnost. Izgleda kao nametanje osecaja krivice.

Medjutim, dok je istina da smo mi kreirali svako iskustvo koje smo imali u zivotu, kosmicka perspektiva pokazuje da ne samo da nikada nismo pogresili, nego smo naprotiv bili na uzbudljivom, korisnom putovanju kako bismo jos bolje razumeli stvari. Sada je nase razumevanje mnogo vece nego pre hiljadu ili milion godina kada smo samo donekle zeleli da izmenimo svoj put.

Kada je neko usred zdravstvene ili druge krize, ne pada mu na pamet kosmicka perspektiva. Ljudi ne zele da znaju sta je pravi uzrok problema, niti u kom su zivotu zgresili, jedino zele da problem nestane. To je u stvari zdrav rezon i bas on i dozvoljava da se situacija koriguje.

Majstori se nisu zalagali za to da se analizira neciji problem. Radije su direktno isli na resenje. Resenje se sastoji u tome da u svom umu zadrzavamo pozitivnu ideju o sebi imesto ideje o problemu ili njegovom uzroku. Zapamtite, da bi se kreirala i odrzavala situacija koja je u suprotnosti sa prirodnim stanjem bica, potreban je veliki napor. Kako bi ona opstala, stalno moramo da je "hranimo" i da se potsecamo kako nam ta situacija ne prija. Kada se oslobodimo vezanosti za problem ili uzrok problema (a svi su uzroci u nasem umu, ne "tamo negde"), dolazi do isceljenja. Tako radi priroda.

Bilo sta moze biti popravljeno kada se um fokusira. Korporacije, organizacije, medjuljudski odnosi i fizicka tela nisu van carstva kosmickog zakona. Sve to moze lako da se isceli kada se primene kosmicki principi koje preporucuju majstori. Udaramo u zid samo kada sledimo pravila koja namece drustvo. Problem ce se uvek vracati, sve dok ne odaberemo da primenimo kosmicki zakon.

Ako imamo zdravstveni problem, znaci da na neki nacin sebe sprecavamo da postojimo u prirodnom stanju bica. Svaki deo naseg tela je napravljen tako da perfektno funkcionise, tako da ni na koji nacin ne skrece nasu paznju. Nase telo funkcionise na drugaciji nacin onda kada zivimo sputano. Tako iskljucujemo kosmicki zakon. Drustvo nudi mnogo nacina da sputamo sami sebe. Kada dopustimo sebi da se osecamo napeto i pod stresom, sve u nasoj realnosti postane restriktivno: krvotok, medjuljudski odnosi, tok novca, nasa licna sloboda.

Uzrok bolesti

Bolest moze da ima nekoliko prepoznatljivih uzroka. Bez obzira koji uzrok je u pitanju, moze da bude prepoznat kao prilika da dusa napreduje. Dozvolicete mi da jos jednom maksimalno uprostim stvari i kazem da postoje samo dva razloga zasto se u nasem telu, umu ili poslu pojavila bolest. To su svesne i podsvesne greske u nasem sistemu verovanja. Mozda smo imali karmicku obavezu. Karmicki izbori se u nasem zivotu pojavljuju kao slucajevi kada "nemamo drugog izbora". Karmicki izbor su nasa tela, boja koze, fizicki ili mentalni hendikepi. To jest, pre nego sto smo uzeli fizicki oblik, verovatno smo zajedno sa nasim savetnicima odlucili koji je razvoj duse najekspeditivniji ako budemo prisiljeni da se celog zivota fokusiramo na prevazilazenje nekog hendikepa.kako bismo bili sigurni da cemo neprekidno traziti nacine da prevazidjemo ogranicenje. Neko je izabrao telesne deformitete, a neko mozda genetske poremecaje da ih stalno opominju. Ovakva vrsta problema se retko "isceljuje" za vreme zivota, barem nasa cula to ne mogu da primete. Ja sam, medjutim, ispitivao neke ovakve slucajeve posto su napustili fizicku dimenziju i video da je njihova dusa mnogo vise napredovala, postala mudrija u odnosu na njihove prijatelje koji nisu bili hendikepirani. Ovaj nacin je veoma ekspeditivan. Hendikepi nisu tragicni. Naprotiv, oni su obicno mudar izbor za one duse koje su nestrpljive da sto pre diplomiraju.

Mentalna retardiranost i autizam su takodje karmicki. To jest, oni su svesno odabrani kao dobra ucila pre rodjenja. Ovi hendikepi mogu da se svrstaju u jednu od dve glavne kategorije. Ako je prethodni zivot duse bio previse traumatican, osoba ce odabrati mega-poricanje, koje se moze pojaviti u vidu autizma ("svetla su upaljena, ali nikoga nema kod kuce"). Cuo sam za slucajeve gde je istorija proslih zivota autisticnog deteta bila nepodnosljivo traumaticna. Kada je dete bilo primorano da posmatra predstavu u kojoj je ponovo, gotovo identicno, prikazana ta trauma, pocelo bi da pokazuje emotivne reakcije i da pozitivno reaguje na ljubav i terapiju i na kraju bi pocelo da zivi normalnim zivotom.

Mentalna retardiranost moze da bude fenomenalno lak nacin da se izbegnu stranputice koje namece intelekt. U karmickom smislu, mnoge retardirane osobe su na nivou duse osetile da imaju tendenciju da se previse kace za intelekt. Mentalna retardiranost moze da razbije matricu po kojoj se neko previse oslanja na inteligenciju i da ga brzo i potpuno preusmeri na negu i ljubav. I to je, ponovo, vrlo ekspeditivno.

Danas su neka od najprosvetljenijih bica na planeti ona koja nazivamo retardiranim Kakav divan nacin da se izbegnu zamke intelekta. To je velicanstveno iskustvo koje dopusta osobi da se fokusira iskljucivo na ljubav i saosecanje. Ove osobe ne moze da poremeti skolski sistem ili Wall street. Mentalna retardiranost dozvoljava bicima da se rapidno izbalansiraju. Ako imate osecaj da ste previse radili na intelektualnom aspektu u prethodnim zivotima, ponasajte se tako da ljudi pomisle da ste mentalno retardirani i terajte.

Sizofrenija je, bas kao i mentalna retardiranost, veoma prosvetljeno stanje bica, bez obzira sto nam nasa cula govore da su to nevolje, losa sreca.

Drugi generalni uzrok bolesti je u vezi sa greskama u nasem sistemu verovanja koji smo usvojili tokom zivota. Kada verujemo da smo odvojeni i da smo zrtve drugih ljudi i spoljnih okolnosti, cesto usmeravamo toliko veliku energiju na problem, da se on materijalizuje. Zaista mozemo da poverujemo da je neko toliki smarac (na engleskom se smarac kaze "bol u zadnjici"), da dobijemo hemoroide. Kosmicki zakon kaze da se misli iz naseg uma materijalizuju. Kada pocnemo da usvajamo taj koncept, uvidjamo da oprastanje nema veze sa tim da odobravamo ili priznajemo drugoj osobi da je bila u pravu, a da smo mi pogresili. Oprastanje je jednostavno oslobadjanje nase ljutnje zbog necega sto nam je neko uradio (a sto je ionako kosmicki nemoguce) i nasa odluka da cemo radije da zadrzimo zdravlje, a ne ljutnju. Knjige kao sto su "Isceli svoje telo" od Louise Hay mogu da nam pomognu da uvidimo vezu izmedju misli i stanja naseg tela.

Za trenutak da obratimo paznju na nasledje i uslove u drustvu. Nasledje nije objektivna realnost. Postoje brojni primeri da osoba nije nasledila bolest od koje su bolovali njeni roditelji. Znaci, sa naucne tacke gledista, geni roditelja ne odredjuju da li ce potomstvo biti zdravo. Medjutim, znamo kako jaka verovanja mogu da se odraze na nasu fizicku realnost. Projekcija roditelja ili familije, ocekivanja, ili strah da ce se kod deteta ispoljiti nasledna bolest moze da ima porazan efekat na um i telo osobe koja nije svesna da su te sumorne prognoze nerealne. Misli koje se gaje u umu, zajedno sa emocijama, zaista kreiraju fizicku realnost.

Bolest moze i da zadovolji, pa cak i da nagradi neke nase emotivne potrebe. Posto je umro moj deda, moja baka bi se razbolela kad god bi ostala sama. Unuci su se dogovorili da svako prespava kod bake, uvek kada se ona ne oseca dobro. Drustvo nas veoma rano nauci da dobijemo nagradu kada se razbolimo. Bolesno dete ne mora da ide u skolu- kakav divan lek.

Mozemo da izbegnemo situacije kada stariji ljudi pribegavaju ovom sistemu kako bi kao nagradu dobili ljubav. Pokazalo se da su stariji ljudi iz Domova za stare koji cuvaju decu dok su im roditelji na poslu mnogo zdraviji od onih koji u Domovima samo gledaju televiziju ili igraju domine.

Takodje, strah od bolesti i od toga sta sve lose ona moze da nam uradi, drzi nasu paznju fokusiranu na problem, a ne na resenje. Jedan od nacina da obuzdamo ovaj strah je da zamislimo najgoru situaciju koja moze da nam se dogodi. Smrt je veliko strasilo. Mozemo u umu da cuvamo dramu zbog bolesti sve do smrtnog ishoda. U nasoj meditaciji mozemo da prozivimo iskustvo sopstvene smrti, trenutak ponovnog susreta sa nasim voljenima koji su otisli pre nas, kao i nas bozanstveni put nazad u svetlo. Onda mozemo da kazemo: "Oh, pa smrt nije tako losa". Sve od cega se ne branimo, ima mnogo manje moci da nas zastrasuje.

Ako imamo neku hronicnu bolest, treba da se preispitamo sta bi se dogodilo ako je ne bismo prevazisli. Sta bismo radili ako bismo do kraja zivota ziveli sa artritisom? Mozda ne mozemo da idemo da se trkamo, ali mozemo da se bavimo pevanjem. Uvek postoje alternative. Samo strah dozvoljava bolesti da boravi u nasem zivotu. Kada bismo se potpuno oslobodili straha od bolesti, medjuljudskih odnosa, ili bilo cega, nestao bi ocigledan uzrok i imali bismo cudesno isceljenje. To realno nije nikakvo cudo, jednostavno smo izmenili um. Kada promenimo perspektivu, izmenice se i nas zivot.

Ako patite od hronicne bolesti ili bolesti opasne po zivot, procitajte neke od knjiga koje transformisu um i telo, a koje su pisali: O. Carl Simonton, Larry Dossey, Bernie Siegel, Deepak Chopra, Norman Sheally- svi doktori. Ove knjige vam mogu promeniti zivot.

Par reci o smrti

Smrt je neizbezna. Svako pre ili kasnije napusta ovaj plan realnosti. Nase drustvo nista tako ne porice kao smrt. Za bilo koju drugi oblast postoji edukacija koja nam pomaze da savladamo promene. Drustvo ne samo da odobrava da se pitanje smrti izbegava, vec se takav pristup i ocekuje. Ako se neko ne ponasa na takav nacin, on je grozan, nije bas normalan itd. Mi, kao radnici svetla na planeti, treba da podignemo zavesu straha od tranzicije koja se zove smrt.

Moderna nauka je uradila neka velicanstvena istrazivanja u oblasti smrti i umiranja. Doktori: Elizabeth Kubler-Ross, Raymond Moody, Kenneth Ring i mnogi drugi prikupljali su informacije na osnovu hiljade slucajeva "iskustva bliske smrti". Svi ljudi koji su doziveli klinicku smrt, imali su veoma slicna svedocenja. Svako ima razlicita iskustva o zivotu, ali imamo i nesto zajednicko. Svi imamo tela, ne mozemo da letimo, svi imamo medjuljudske odnose itd. U smrti, izgleda, svima je zajednicko sto su preplavljeni osecajem ljubavi, prihvatanja, svetla, mira, radosti. Smrt nema nikakve veze sa religioznom pripadnscu neke osobe. Ljudi koji su iskusili blisku smrt, nisu je se vise nikada bojali. Cak su joj se radovali. Kada bi svi razumeli poruku ovih ljudi, devedeset procenata covecanstva bi prestalo da se bori protiv. Ono cemu se opiremo- jaca.

Kada mi je majka bila na samrti, dozvolio sam sebi da se podesim na frekvencije sire realnosti. Dozvolio sam joj da ode bez osecaja krivice, sto je uvek korisno uraditi u ovakvim situacijama. Rekao sam joj da joj tata nece nista zameriti i nece se ljutiti na nju sto odlazi. Rekao sam joj ko je tamo sve ceka, njen otac, prijatelji. Iskreno sam se radovao zbog nje. Otisla je bez straha. Sledeceg dana, dok smo se pripremali da veceramo, palo mi ja na pamet da prvo uradimo meditaciju. Ovako nesto nikada ne bih predlozio svom ocu u "normalnom" stanju svesti. Tata je, u najboljem slucaju, bio tvrdoglavi agnostik. Ali, sada je bio potresen, pa je pristao. Kada sam poceo da brojim od deset do jedan, on je uzviknuo neku od svojh omiljenih kletvi. Kada je meditacija bila gotova, skocio je na noge i povikao: "Obratila mi se, obratila mi se! Rekla je, dragi, tako sam srecna ovde!" Tata se nikada vise nije plasio smrti.

Kada se priblizilo vreme njegove smrti, imao je seriju snova koje nije zeleo da isprica ni mojoj setri, ni bratu, ni meni. Samo bi rekao: "Previse je dobro da bi bilo istinito". Smrt je isceljenje.

Zeleo bih da spomenem i novinski clanak koji sam napisao kada sam predavao na Drzavnom Univerzitetu Ohaja 1986.g. u kome se govori o svesnom umiranju.

Proslog novembra, sa prijateljima iz Dentona u Teksasu i sa nekim ljudima iz Tulse, isao sam na seminar "Greenwood Forest" u Misuriju. To mi je obnovilo energiju, bas kada mi je bilo potrebno da prosirim perspektivu. Seminar je projekat ciji je autor Ken Carey. Seminar se odrzava na 1000 jutara ispunjenih kosmickim mirom, koje je svojim upornim trudom Ken sacuvao da se ne pretvore u gomilu papira. Ken je napisao nekoliko knjiga, kao sto su "Starseed Transmissions", "Vision", i "Terra Christa". On i Sherry su takodje vodili seminare kao sto je ovaj na koji smo mi otisli. Stekao sam velicanstveno iskustvo jer sam saznao novi korak koji mi je pomogao da sintetizujem energiju novog doba. Sve sam vise sagledavao kosmicku svest, izlazak probudjenih na svetlo dana. To je bilo velicanstveno.

O ovome govorim iz dva razloga. Prvo, Earl i Marge su bili tamo. Oni se veoma prosvetljeni Zemljani. Earl je imao ugovor u vezi sa kancerom od pre 10 ili 12 godina i otada je iskusio najdivnija iskustva u odnosu na sva ostala, iz svih njegovih prethodnih zivota.

Pokazalo se da na Zemlji, dok ne magistriramo za majstore, napredujemo jedino pomocu bola ili velikih neprijatnosti. Tako skola funkcionise i toga smo bili svesni pre nego sto smo se pojavili na ovom planu. Ali, bez obzira sto je skolski sistem takav, to je jedina skola u univerzumu gde dusa moze brzo da napreduje. Dok se razvoj desava, deluje do zla boga sporo, ali iz kosmicke perspektive to je brzo.

Earla sam upoznao neku godinu ranije, imao sam radionicu u njegovom gradu i trazio sam dobrovoljca za kanalisane informacije u vezi sa nesrecom koju ima. On se javio i kroz njega je dosla izuzetna informacija koja je pokazala smisao zivota i to ne samo Earlovog. Pokazala je koliko enormno dusa moze da napreduje kada se tome posveti. Kanalisanje je trajalo vise od sat vremena i evo, ukratko, sta smo dobili: Earl je odlucio da otkrije kako funkcionise um i da vidi da li um ima veze sa samoisceljivanjem. Istrazivao je kontrolu uma sa uciteljima i iz knjiga. Njegov lekar mu je pomagao tako sto mu je davao odredjena sredstva za smirenje uma. Earl je naterao svoju bolest da miruje, a u mirovanju nema napretka. Ako bi se pojavio bol, on bi koristio svoje znanje o kontrolisanju misli i slao hulju opet da miruje. Earl je dobio informaciju da je svojom odlucnoscu, svojim traganjem, zeljom da razume, uradio posao za najmanje tri zivota u poslednjih deset godina ovog zivota. Receno mu je da ce, bez obzira na to da li jeste ili nije u stanju da se trajno resi kancera u svom zivotu, uvek imati razumevanje da um gospodari realnoscu, Page: 1
i u buducem zivotu nece imati iskustva sa bolescu. Zato sto je odlucio da uci i napreduje uprkos (ili zbog) svojih dilema, Earl je ostao u svom telu nekoliko godina duze nego sto je bio originalan plan i bukvalno je sebi ustedeo tri ili cetiri zivota na duhovnom putu. Earl je umro tri nedelje kasnije. Od raka? Ne- srce je prestalo da mu kuca kada je izrazio zelju da ode. U nedelju se sa svojom porodicom uverio da je to dobro za sve ucesnike i u utorak je otisao.

Sledece nedelje, u petak i u nedelju, Marge, njihov sin, neki prijatelji i ja smo razgovarali sa Earlom. Ovo nas dovodi do drugog dela ove divne price- do svesnog umiranja.

Nemoguce je recima izraziti svu velicanstvenost procesa umiranja za ona bica koja su prosvetljena. Ja to pokusavam. Earl nas je stalno pozurivao da kazemo ljudima da umiru svesno. Rekao je da moze da se nadje gomila literature u vezi sa procesom tranzicije i da je ispravno da se svako sa tim upozna. Insistirao je da treba biti svestan i budan tokom tranzicije. Govorio je da su tacne price koje smo culi i da zaista nije potrebno biti neodlucan ili nesvestan kada se stigne na drugu stranu. Kada u svojoj svesti "zavirimo" na drugu stranu, bicemo budni kada dodje vreme i necemo propustiti ni jedan trenutak dragocenog iskustva. Kao sto je Earl rekao: "Dotakao sam tlo u punoj brzini, figurativno receno, naravno".

Za Earlovu pricu je veoma znacajna Marge. Oni su se zajedno, pre mnogo godina, otarasili straha od smrti. Ako zelimo da budemo svesna bica, moramo da znamo da nikakav strah nije dozvoljen. Njih dvoje su cak i razgovarali o tome kako jedna osoba moze da pomogne drugoj da sto lakse menja nivoe. Kada je dosao utorak, Earl je rekao da bi zeleo da ode u bolnicu, vise da bi umirio Marge. Lezao je u bolnickom krevetu, a Marge mu je pomagala da predje na drugu stranu. Dozvolila je svom umu da zajedno sa njegovim podigne zavesu, i tako je mogla da "vidi" umesto njega i da ga umiri ako se pojavi bilo kakav strah. Rekla mu je ko ga od prijatelja ceka, kakve boje vidi, opisala je mir. Drzala ga je za ruku. Kada je sestra stavila stetoskop na njegove grudi i rekla da je gotovo, Marge se okrenula i povikala; "Uspeli smo, uspeli smo!" Bolnicki svestenik, koji je bas u tom trenutku usao, nije mogao da shvati zasto se ova udovica ponasa kao sportska navijacica ciji je tim upravo pobedio u derbiju. I jeste pobedio.

Toliko o Earlu. Ja i ostatak ljudske rase kazemo: "Hvala ti, Earl, za tvoj doprinos svesti covecanstva". Zahvaljujuci tebi, zivot ce ovde biti malo lepsi.

Perspektiva nase planete je sigurno velicanstvena toliko da oduzima dah, zabavna je, uzbudljiva i uglavnom, odlicna. Kada posmatramo mentalni nivo u kome se nalazi kalup za ono sto ce se realizovati u buducnosti, vidimo cudesa Ere Vodolije, ere ljubavi. Ali, dok taj kalup ne postane stvaran, ima puno da se radi. Kako mi se cini, vi koji ste u Tranzicionom timu, kao kustosi u ovoj prelaznoj zoni, imate dva zadatka. Prvo, treba da budete ovde. Time razvijate svoju svesnost kao i energiju vase aure i tako doprinosite razvoju grupne svesti na Zemlji. Radeci taj posao, podizete na visi nivo mir i ljubav na planeti; do te mere da mozete biti sigurni da ovde vise nece biti unistavanja zivota ni zbog fizickog ni zbog mentalnog zagadjenja, kao sto su strah I mrznja ili njihove manifestacije. Sada kada ste uspesno izvrsili prvi zadatak, dolazi red na drugi. Jos uvek postoje razni oblici borbe koji ce se manifestovati sledecih dvadeset godina. Vi ste onaj mudri deo planete. Morate biti stabilni, da razumete one koji jos uvek ne shvataju da mogu da se okrenu lakoci i snazi. I, iznad svega, morate da poducavate. Onaj ko je odabrao da bude ovde za vreme tranzicije, na pocetku ovog divnog novog doba, ne bi ni dolazio kada ovde ne bi nasao mnogo mudrih ucitelja. Sada masovno dolaze novi studenti. Ceo spektar vaseg razumevanja mora im biti dostupan. Ne morate da menjate svoje ponasanje, samo sve vise i vise budite svesni toga da su ljudi sa kojima stupate u kontakt studenti nove ere, cak iako toga nisu svesni. Slobodno podelite vase znanje sa njima. Vi ste "Osnivaci Nove planete- Zemlje".

Bojati se smrti znaci bojati se Boga. To znaci da se veruje da univerzum nije prijateljski nastrojen, nije na nasoj strani. Ako treba da budemo radnici svetla u ovoj skoli, moramo sa nasim prijateljima da podelimo ono sto intuitivno znamo o beskonacnom zivotu. Da bi se mir na Zemlji zaista uspostavio, mora da se potpuno razoblici najveci strah koji covecanstvo oduvek ima.

Isceljivanje u gustom telepatskom rezervoaru

Bilo kakav oblik isceljenja ni na koji nacin nema veze sa tim da nam Bog cini nekakvu uslugu. Pre ce biti da mi ucimo kako da "otvorimo vrata". Uvek je bilo tesko, ali ne i nemoguce, da bilo koja osoba na Zemlji prevazilazi fizicke zakone, da levitira, pomera predmete mislima, da momentalno otkloni maligne tumore. Teskoce poticu od toga sto smo uronjeni u gustinu. Gustina je drugi naziv za telepatski rezervoar energije misli na Zemlji i cini ga strah, sumnja, ljutnja itd. Tesko je biti uronjen u gustinu i istovremeno ostati dovoljno odvojen od nje kako bismo mogli da vaskrsavamo mrtve. To je kao kada bi preplivai Atlantik, a da se ne pokvasimo. Hiljade dusa je postalo dovoljno prosvetljeno da moze da diplomira u Zemljinoj skoli, i da predje na mnogo bozanstvenija mesta, a da nisu magistrirali na gustini do stepena kada bi postali "iscelitelji".

Kada se Era Vodolije dublje ukoreni, poveca se svesnost na Zemlji. To znaci, da je za razliku od drugih era, sada veci broj inkarniranih osoba koje zele da budu bezopasne. Znaci, da misli koje cine telepatski rezervoar sadrzi manje straha, otpora, to jest, gustina je mnogo manja. Sto je gustina manja, lakse je napraviti ugovor sa normalnom svesnoscu univerzuma, a nju cini ljubav. Svakim danom svako od nas ime sve vece i vece sanse da pravi "cuda". "Veo" je postao proziran.

Bas zbog gustine, mozda vam neko isceljenje nije uspelo onako kako ste zeleli, pre deset, petnaest, dvadeset godina. Ne znaci da ste vi negde pogresili. Ako vam isceljenje nije uspelo, verovatno ste krivili sebe i mislili da niste dovoljno duhovno razvijeni. U stvari, sistem je bio previse gust. Sada je mnogo lakes isceljivati jer se gustina sve vise smanjuje, a i vi ste u medjuvremenu vise napredovali.

Vreme je da pocnemo da treniramo nase isceliteljske sposobnosti. Svi mi zajedno smo cvrsto povezani sa izvorom i lako su moguca dramaticna isceljenja. Moramo da zaboravimo ideju da je tesko ciniti cuda. Drustvo nas programira da je neku stvar teze isceliti od druge. To je samo odraz starog sistema vrednosti i starih procena. Mozda postoji nekoliko stvari za koje vas sistem misli da ih je nemoguce ostvariti. Mozda verujete da mozete da iscelite glavobolju ili da unesete mir u svoju kancelariju, ali ne verujete da mozete da iscelite rak. To je prosto zbog toga sto vas sistem vrednosti misli da je teze isceliti smrtonosne bolesti. Ovo nije tacno. Svako isceljenje zahteva da se sistem verovanja promeni na isti nacin. Ako sada ponovo probate da isceljujete, videcete da je lakes, i pronaci cete sopstveni nacin isceljivanja.

Isceljenje i ego

Vecina ljudi zna da je isceljivanje prenatrpano

uticajima ega. Ovo nam pomaze da obratimo paznju na sledece: postoji ogromna razlika izmedju lecenja i isceljivanja. Ego kaze: "Osecao bih se mnogo prijatnije kada ne biste bili u mojoj blizini jer ste bolesni, kada vas vidim to me potseca da sam bespomocan". Sa druge strane, isceljenje govori: "Ti si Hrist! Ne treba ti ta blesava ideja o bolesti. Zar ne znas da bolest nije realna i samim tim ne postoji nikakva potreba za njom?" Ovako je Isus isceljivao. Nikada nije rekao: "Au, ovo ce biti tesko". Video je Hrista u svakom ljudskom bicu. To je sve sto je potrebno za potpunu transformaciju bilo koga ko je spreman da je prihvati. Isus nikada nije govorio: "Pa, prvo treba da vidimo sta si radio kada si imao pet godina, da li si slusao mamu," jer je znao da je sve to irelevantno. On je uvek pitao samo jedno: "Da li verujes da mogu da te iscelim?" Ako bi odgovor bio: "Da, gospodaru verujem", to bi bilo to. Neke procene govore da vise od polovine isceljenja koja je radio Isus nije uspelo. Ako neko nije verovao u ono sto je imao da mu ponudi, Isus nije imao dozvolu da ugrozava slobodnu volju te osobe.

Ako je necija potreba za bolescu veca od potrebe za slobodom, drzace se bolesti. Moramo da zivimo svesno i prepoznajemo sistem nagrada koji postoji u drustvu. Istina je da ne postoji bolest koja nije izleciva. Svi majstori su ukazivali koji je najbrzi put do savrsenog zdravlja. Svi su se jednodusno slagali u tome da na Zemlji ne postoji nijedna stvar koja se ne moze promeniti kada se sa njom telepatski povezemo.

Isceljenje i karma

Cesto me na mojim radionicama pitaju: "Ako nekoga iscelim, da li se mesam u njegovu karmu? Ako je ta osoba odabrala bolest kao ucilo, da li mu cinim medvedju uslugu?" Odgovor ima vise delova. Prvo, cak ni Bog, najbozanstveniji, najvisi Bog ne moze da se umesa u neciju karmu. Karma je izbor koji neka osoba pravi. Izbor se pravi iskljucivo na osnovu slobodne volje. Karma ne moze biti ugrozena. Ne postoji nepravda niti zrtve. Potpuno je nemoguce biti zrtva necijih dobrih, ljubavlju ispunjenih namera.

Drugo, dve osobe nisu odvojene. Ne postoji iscelitelj i onaj koga isceljuju. Sve svesti cine jednu svest. Jedinstvo isceljuje. Odvojenost uznemirava. Odvojenost se manifestuje u vidu bolesti. Trodimenzionalno vreme i prostor su u stvari hologram. Niko nije nikada video nista na ovom planu realnosti, ni tragediju ni pastoralnu lepotu, a da to nije bio samo odraz u ogledalu. Sta tu treba isceljivati? Samo nasu percepciju.

Ako ponudite isceljenje i neko ga prihvati, to vam je odgovor da je spreman da malo preuredi svoju karmu. Oni koji drugima pomazu da ustede vreme zovu se spasioci.

Uvek je korisno ponuditi isceljenje, ljubav ili oprostaj. Ljubav ne moze da nanese nikakvu stetu. Svaka pozitivna misao ili osecanje iz necijeg uma ili srca, podize vibracioni nivo telepatskog rezervoara. Kada isceljujemo telepatski rezervoar, sve bude isceljeno, jer on dodiruje i Zemlju i ljude i univerzum.

Kako da prepoznamo da li treba da se umesamo u neku situaciju? Posto mozemo da vidimo odraz u ogledalu I sve sto nam privuce paznju je neki nas aspekt koji zeli da skrene paznju na sebe. Sve neprijatno sto primetimo ukazuje nam da treba da promenimo neko pogresno verovanje u vezi sa tim i da ga sagledamo sa stanovista Boga. U tome je isceljenje. Ako nasu paznju skrece glad u Indiji, neko zapostavljeno dete ili udes na ulici, ima razloga sto smo ga primetili. U takvoj situaciji moramo biti odgovorni i funkcionisati u istini. Ako verujemo da je tragedija stvarna, to nije istina. Ako u umu cuvamo sliku kako je pogresno zlostavljati decu, samo cemo iskreirati jos jedno zlostavljano dete. Majstori su rekli kako treba da popravljamo gresku kada je primetimo: "Molite se jedni za druge".

Svako je sa svojim zivotnim rasporedom dobrovoljno dosao na Zemlju. Svako je u ugovoru potpisao da ce da podnosi odredjenu kolicinu bola, borbe, uznemirenosti, straha, sumnje i krivice. Nema izuzetaka. Svako ko je dosao na Zemlju na neki nacin je zlostavljano dete, emocionalno, psihicki ili fizicki. Svidja mi se sta kaze Patricia Sun: "Niko se jos na Zemlji nije rodio kao odrasla osoba". Ako trazite nepravdu, sirom otvorite oci. Prva osoba, koju vidite, bilo koja osoba, bice savrsen primer zlostavljanja. Dok su boravili u vecnoj mudrosti van fizickog tela i bili povezani sa svojim visim bicem, oni su tacno znali za sta su se prijavljivali na Zemlji. Nema veze da li ih je neko na smrt pretukao kada su imali dve godine ili su umrli "prirodnom" smrcu kada su imali dvadeset pet. Nista od toga nije istinito. Ali, ako u nekom trenutku svog razvoja skrenu vasu paznju, to vam je znak da im je potrebna vasa pomoc ili intuitivan uvid.

Isceljenje stedi vreme

"Kurs cuda" kaze da ne postoje tragedije. Ako se ona pojavi, to bi moglo biti neko "odlaganje". Pre nego sto smo dosli u ove zgusnjene krajeve univerzuma, imali smo um i misli Boga. Znali smo da bol ne postoji, niti ga moze biti. Kada se iz ovog skolskog sistema vratiimo u prirodno stanje bica, ponovo mislimo kao Bog. Apsolutno znamo da nema bola, niti ga moze biti. Kao sto ne postoje ni misli o siromastvu, ili bilo sta sto nije nalik Bogu. Duse, jedan jedini put, mogu da poveruju da je tragedija moguca, a to je dok putuju kroz vreme. A bol se iskljucivo javlja kada se neko nadje u situaciji da nesto mora da "odlozi" na neko vreme.

Kada nekome pomazemo da prevazidje neki problem, znaci da sa njim delimo nase razumevanje Boga kada ta osoba ne moze bas najbolje toga da se priseti. Kada ponudimo isceljenje, ne znaci da ta osoba treba da preskoci lekciju. Lekcija se samo skrati i bude laksa. Razumevanje koje telepatijom prenosi na drugu osobu rezultira osceljenjem. Isto takvo razumevanje se postize i kada se lekcija prodje na tezi nacin, bez pomoci. Isceljenje stedi vreme.

Bol je razvoj

Nema nikakve potrebe da se nekome uskracuje mogucnost da se razvija (sto je ionako nemoguce). Ali, mozemo da imamo zelju da se taj razvoj ubrza. Zbog toga se nasa funkcija menja i mi vise nismo spasioci, vec asistenti. Pomoc je uvek na nivou svesti. To ne znaci da ako vidimo da je neko polomio ruku ne treba da mu pomognemo da namesti polomljenu kost. Ako znamo da smo to uradili sa svescu da mozemo da iscelimo ruku, a da ne ugradimo sinu, samo napred! Isus verovatno nikada nije koristio sine ili stake, ali je razumeo sa kog nivoa je moguce intervenisati.

Ako nivo nase svesti nije dovoljno veliki da iscelimo sopstvenu glavobolju, treba bar da budemo svesni i popijemo aspirin. Na oba nacina se eliminise nesto sto nam smeta, a to je cilj. Zato, kada primetimo da se u necijem zivotu nesto desava, verovatno ce prva reakcija biti da tu osobu odvedemo kod lekara, cak iako znamo da on funkcionise samo na fizickom planu i ne zna kako da isceli bilo sta. Konvencionalna medicina moze nekome da kupi jos malo vremena u ovoj inkarnaciji, i samim tim da smanji broj inkarnacija potrebnih za diplomu. Veliki poklon.

Ako kao jedino resenje neke krize vidimo intervenciju, samo napred, ne mozemo pogresiti. Ako se pokaze da nase akcije motivise ego (strah, osecaj bespomocnosti, i td.), mozda ce nas karma malo cusnuti, ali nikakva steta nece biti nacinjena. Ako verujemo da ce nasa akcija ustedeti malo bola i patnje, mozemo da nastavimo. Ali ne smemo da padnemo u iskusenja da procenjujemo bol kao nesto lose, pogresno ili nefer. Onoliko koliko pozitivno mislimo, toliko smo i korisni. Ne mozemo istovremeno da saljemo svetlo detetu i osudjujemo onoga ko ga zlostavlja. Treba da zatrazimo pomoc od vodjstva. Potrebni su ljubav i mir, ne osude. Ne treba da nas interesuje kako da kaznimo mucitelja, nas interesuje isceljenje.

Ako uspemo da se setimo da udjemo u meditaciju ili obavimo neki slican ritual, ponovo cemo postati objektivni. Mozemo da vizualizujemo energiju ljubavi koja okruzeje dete, roditelje i socijalnog radnika. Kada tako radimo, nema sanse da Berlinski zid ne padne. Desice se nesto cudesno. Detetov put ce postati laksi jer smo postupali prema kosmickom zakonu. Ako se ponovo raspitamo kroz nedelju dana, otkricemo da je mozda roditelj- mucitelj krenuo na psiho terapije, da je neka dobra tetka, puna ljubavi, dosla da se stara o detetu. Ili se desilo neko drugo "cudo".

Ako neko koga poznajemo ima trenutno neki izazov u zivotu, ubrzacemo isceljenje ako odemo kuci i posaljemo mu sjajan snop nase mentalne svetlosti u kojoj cemo ga okupati. U njihovo ime i za njihovo dobro potrazite istinu. Ne treba da im kazemo: "Eh, kada bi samo mogao da izmenis svoje misli!" Nece pomoci ako nekome ko je slupao auto kazemo: "Pa, sam si to kreirao!" Daleko je mudrije komunicirati na nacin o kome govore majstori, tj. telepatski i da tako premostimo odbrane ega.

Setite se velike slike

Nista se ne moze materijalizovati u trecoj dimenziji dok se ne pozove na dva nacina. Na nivou duse, osoba koja ima problem je zelela da dobije lekciju koju kasnije mora da predaje. I na nivou svesti mora imati neke misli i osecanja koja iniciraju dogadjaj. Ali, nije nasa duznost da nekoma objasnjavamo kako dolazi do materijalizacije. Treba samo da ga volimo i zagrlimo i drzimo u narucju kao trogodisnje dete kada padne i izgrebe koleno. Da li treba da objasnjavamo detetu da je asfalt tvrdji od kolena i da li je Bog dobar ili los? Dete bi vise volelo kolace i vec za tren oka ce nastaviti da se igra.

Nase je jedino da ponudimo isceljenje tako sto cemo upotrebiti snagu svojih misli i skloniti se da ne smetamo. Kada primetimo problem, mozemo da osudjujemo uzroke i da smisljamo nacin kako da problem resimo, ali to je sve pogresno. Da bismo doneli preciznu procenu, morali bismo da znamo celokupnu karmicki istoriju i buducnost te osobe. A to je nemoguce dok se nalazimo u fizickom telu. Mozemo samo da u svoje misli dozovemo tu osobu i da joj kazemo da zelimo da bude istinski srecna. Onda ce nam vodjstvo dati resenje sta treba da radimo. Mozda ce nam pasti na pamet rec harmonija ili snaga i to mozemo da posaljemo mislima toj osobi. Ako su nedovoljno cisti, treba da posaljemo cistu belu svetlost. Svetlost je energija koja hrani prirodno stanje bica.

Kada ponudimo drugima isceljenje, ne treba nista da ocekujemo. Tajming ne zavisi od nas. Imamo tendenciju da ponudimo svoje molitve, a onda brze bolje pitamo: "Da li je uspelo? Da li je uspelo? Boje da ih jos jednom pozovem. Da li se vec osecate bolje?" Tako smo na dobrom putu da se razocaramo jer uspeh isceljenja zavisi od toga koliko je druga osoba spremna da primi. Ali nasa zelja da pomognemo nikada nije uzalud. U ovom univerzumu svako ponudjeno isceljenje ce kad tad biti prihvaceno. Ako iz svoje perspektive zakljucimo da ono nije uspelo, znaci da se oslanjamo samo na sopstvene snage, a ne na dobronamernu Bozju silu. On predvidja da se svaka molitva ispuni. Ponekad, pozitivna potvrdna informacija o isceljenju moze i da smeta. Moze potpuno da zbuni nas um. Moze nam se uciniti da ne zasluzujemo da budemo iscelitelji. U tom slucaju univerzum nece da dovodi u pitanje nasu ideju da smo nedovoljno korisni, t.j. nece da ugrozava nasu slobodnu volju. Mnogo cesce, ipak, pozitivna povratna reakcija jaca nase isceliteljske sposobnosti. Mozemo od univerzuma da zatrazimo pozitivnu povratnu reakciju kako bismo nastavili da negujemo svoje samopouzdanje.

Isceljenje i parapsiholoske sposobnost

Bilo da ste na Zemlji samo kao povremeni posetilac koji dolazi samo kada je potrebno, ili ste cvrsto ukljuceni u skolski sistem kao ucenik dvanaestog razreda, imate visoko razvijene parapsiholoske sposobnosti. Te sposobnosti mozemo da nazovemo i intuicijom, meditacijom, molitvim, nije vazno. Ako ne koristimo svoje uvecane psihicke sposobnosti za prikupljanje informacija i isceljenje bilo bi kao kada bismo gledali samo jednim okom, slusali samo jednim uvom ili hodali na jednoj nozi. Ovo je blesavo za nekoga ko moze da funkcionise neograniceno.

Svako od nas na razlicit nacin prima intuitivne informacije. Ne postoje pravila. Neko ima vizuelizacije, a neko direktno zna. Ostali su empaticni i sve direktno osecaju u svom telu. Niko na planeti nije bez alata za pristup neogranicenom. Svako ima sopstveni nacin da se podesi na frekvencije. Knjige koje kazu da moramo da sedimo u lotos polozaju sedamdeset dva sata nedeljno kako bismo ponasli duh, ne odnose se na ucenike dvanaestog razreda. Kako god da se konektujemo sa univerzumom, on se ne buni. Nema veze. Mnogima sine i javi se ideja dok voze ili setaju. Dnevno sanjarenje, ako nije samo prisecanje na prethodne dogadjaje, odlicna je meditacija. Mnogima je receno da "prestanu da sanjare" dok su bili deca. Dnevno sanjarenje nije gubljenje vremena. Tako se dobija velika inspiracija. Mozemo da ga pretvorimo u veoma korisnu igru. Mozemo da zatrazimo da dobijemo ideju za novu muziku, umetnost ili pronalazak kroz sanjarenje. Mozemo i da zatrazimo da nam se pokazu drugi planovi realnosti na kojima mozemo da radimo.

Uvek i na svakom mestu mozemo da aktiviramo nase psihicke oci i usi. Nije potrebno da sednemo u stolicu za meditaciju. Mozemo da odlucimo da se podesimo na necije frekvencije dok cekamo u redu u bakalnici (obicno smo veoma spremni da na ovakvom mestu pripomognemo nekome kome treba pomoc). Sve sto osetimo, narocito spontano, je dobra informacija i moze biti poziv za pomoc. Nikada ne mozemo da osetimo da smo nekome potrebni pre nego sto univerzum da autorizaciju da smo sposobni da pomognemo.

Kroz istoriju, oni koji funkcionisu intuitivno, bili su poznati kao proroci. Oni su u svakoj civilizaciji bili u sukobu sa svestenicima. Svestenici, koje je placao kralj, nisu mogli da bez ikakvih izmena reprodukuju informacije koje su donosili proroci. Proroci su imali vizije i snove o buducnosti. Govorili su o dogadjajima koje kralj nije mogao da kontrolise. Kraljevima se to nije dopadalo pa su razvili nezgodnu naviku da progone ili pogube proroka.

Sada kada smo svi vec proroci u drugim inkarnacijama, ustrucavamo se da se uplicemo. Imamo podsvesni strah da ce nas spaliti na lomaci. Danas smo mnogo sigurniji nego u ranijim inkarnacijama. Biramo kada i gde nam je zgodno da radimo parapsiholoski. Mozda ce nam se u ovom zivotu podsmevati, ali nas nece spaliti na lomaci.

Sveta mesta

Mozda neko veruje da bi bio mnogo uspesniji iscelitelj kada bi radio na nekom svetom mestu. Mozemo da potrosimo mnogo vremena kako bismo istrazili specijalna cvorista na planeti. Daleko je lakse i korisnije da sami iskreiramo mapu svetih mesta u svojoj dnevnoj sobi. Dete se salje "u cosak" kada "nije dobro" i taj cosak za njega postaje cvoriste negativne energije. Kada smo izuzetno kreativni, mozemo sedeti za klavirom i to je onda za nas cvoriste pozitivne energije. Egipatske piramide nisu vise sveti od kauca u nasoj dnevnoj sobi ili kade. Ljudska bica imaju sve potrebne atribute da menjaju energiju bilo kada i bilo gde. Kada kombinujemo energiju misli sa emotivnim telom, imamo mogucnost da kreiramo odredjeno raspolozenje. Oko cele planete kruze razlicita raspolozenja, a vazno je, cija je i kakva energija zadnja boravila na nekom mestu.

Ann i ja zivimo u Nju Meksiku, u mestu koje je za nas veoma sveto. To je nekada bilo sveto mesto Indijanaca. Kada se podesim na frekvencije tog zemljista, dobijam informaciju da su se tu ljudi vekovima zabavljali. Nije bilo mnogo ubistava. To je sve sto nam treba da neko mesto za nas bude posebno. Ako bi sada u Nju Meksiku izbio rat, ni mesto ne bi vise bilo sveto, jer se racuna ona energija koja je tu zadnja boravila. Nasa kuca je relativno blizu Four Corners regije za koju se misli da je cvoriste koje izaziva padove aviona. To verovanje ne obuhvata i svemirske brodove. Nasa vojska ih jos nije otkrila i mogu mirno da se muvaju okolo. I to je sve- da li je neko mesto sveto ili nije, zavisi od toga kakvu vrstu energije gajimo u odnosu na njega.

Na energiju se ne mogu primeniti nasi ograniceni koncepti vremena i pristora. Mozemo da promenimo energiju bilo cega (tj. da iscelimo). Ako nam ne prija da nosimo neki nakit, on mozda ima neku, za nas, nepoznatu istoriju. Dok meditiramo, mozemo da ga drzimu u ruci i osvetlimo ga mentalnom svetloscu, to ce bukvalno da promeni njegovu molekularnu strukturu i energiju. Posto je nakit apsorbovao nasu pozitivnu energiju, sa uzivanjem cemo ga nositi.

Nema nikakve razlike u nacinu na koji se menja energija komadica nakita Ili citave drzave. Univerzum nece reci: "Stani malo! Domet je samo dva kvadratna kilometra.!" Univerzum niti zna niti ga interesuje razlika. Mozete da promenite energiju neke firme, bakalnice, bulevara, poste. Moc naseg uma je neogranicena.

Parapsiholoske konsultacije

Isceljivanje zahteva diskreciju i volju da budemo skromni. Ne moze se otkriti kakav je neciji ugovor sa Zemljom pomocu pet cula. Moraju da se upotrebe psihicka cula, da se prevazidje osudjivanje, da se svacija nevolja svesno razmotri.

Parapsiholoski konsultanti razvijaju svoje shvatanje prirode univerzuma koja je ispunjena ljubavlju svaki put kada se na nivou duse podese na necije frekvencije. Ljudi traze parapsiholoske konsultacije onda kada na osnovu pet cula steknu utisak da su greske moguce. Posto pomazemo cevecanstvu, nas je posao da vidimo kakav je njihov ugovor sa Zemljom, na koje su se kurseve upisali, i pokazati im koji je laksi nacin da savladaju lekciju. Kada upraznjavamo parapsiholoske konsultacije uvidjama da kada se dosegne velika slika, postoji obilje celishodnih resenja.

Mnogi od nas potisnuli su psihicku svesnost zbog uticaja drustva i porodice i bukvalno smo opijeni kada ona izbije na povrsinu. To moze prilicno da nas oslobodi. A dobro dodje i malo humanosti. Oni koji postaju svesni svojih intuitivnih sposobnosti cesto primecuju da su njihove procene ljudskih potreba cesto bile zasnovane na egu. Sada kada su se "ukljucili", po prvi put uvidjaju sta bi bilo od pomoci. "Kurs cuda" kaze da sve korekcije radi Sveti duh.

Neki parapsiholoski uvidi

Tokom neke moje radionice prisla mi je zena koja je izgledala kao tezak narkoman koji lezi po mentalnim institucijama. Rekla je: "Ja sam sizofrenicarka i poslednje tri godine sam provela u bolnici za lecenje dusevnih bolesti…" Ja se obicno podesim na necije frekvencije cim pocne da mi prica o svom problemu jer mi nista ne znaci njihovo vidjenje problema koje je samo pogresna iluzija. Video sam sta je istina kada sam se kanalisao sa njenim ugovorom na nivou duse. Dok sam to radio mogao sam da cujem kako govori da uopste ne veruje da mogu da joj pomognem itd.

Tada sam dobio informaciju koja ju je prikazala u velicanstvenom svetlu. Mnogi od nas istovremeno zive dve, tri, deset inkarnacija. Video sam da ona na Zemlji zivi istovremeno u deset tela i da su njene psihicke sposobnosti daleko natprosecne pa moze da ulazi u sva ta tela kada god hoce. Objasnio sam joj da smo svi mi pomalo sizofrenicari, ali nije svako toliko psihicki razvijen da moze da bude svestan toga. Da je bila izuzetno nestrpljiva i da nije mogla da prozivi samo jedan zivot, da je zelela maksimalan razvoj i da ce joj njena situacija doneti enormnu kolicinu mudrosti. Veoma joj je smetalo to sto vec sada nije dovoljno pri sebi. Rekao sam joj da ce sve doci na svoje mesto kroz tri godine, da ce imati perspektivu velike slike kakvu drugi nece imati i da ce biti potrebna drugim ljudima da ih nauci da budu saosecajni. Sa ogromnom radoscu i ponosom je izjavila da ce sacekati tri godine.

Postoje mnogi uzroci sizofrenije i svi su izlecivi kada se pogleda sa parapsiholoske strane. Dusa moze da se manifestuje na neograniceno mnogo nacina. Niko se nikada i ne inkarnira u celosti, vec samo u onom aspektu koji treba jos malo doraditi, mozda muski, zenski ili intelektualni aspekt. Ako se istovremeno inkarniraju dva aspekta koji ne funkcionisu harmonicno u skladu sa uobicajenim shvatanjima, to nazivamo sizofrenijom. Mozete da sedite i mentalno komunicirate sa sizofrenicarima i pitate ih zasto su dosli bas u tom obliku i kako biste mogli da im pomognete. Ako primetite da ne vole sto su se inkarnirali bas u tom obliku, probajte da projektujete harmoniju u sve delove njihovog bica samo po deset minuta svakodnevno. Harmonija ce poceti da se manifestuje.

Danas postoji mnogo pristupa emocionalnom isceljivanju koji znacajno mogu da skrate vreme koje je potrebno za lecenje konvencionalnim metodama, pa cak i da iscele trenutno. Ako vas interesuje ova oblast, procitajte knjige koje su napisali Gerald Jampolsky, Chris Griscom, ili Sandra Ingerman.

Pre dvadeset godina zavrsio sam kurs Silva metod kontrole uma zajedno sa prijateljem cija je majka imala osamdeset dve godine i bila senilna. Doktori su mu rekli da je senilnost neizleciva, ali da ne treba da brine jer ce se ljudi brinuti o njoj. Rekli su da nije vazno da li ona misli da ima tri godine i ponasa se detinjasto. Pa, njen sin je tek zavrsio kurs Silve i odlucio je da isproba neke tehnike. Bio je sav ushicen i odlucio je da svakog dana po deset minuta meditira i komunicira sa svojom majkom na unutrasnjem nivou. Zamisljao je kako govori majci: "Mama, sve si jaca i jaca, zdravija i zdravija, sve vise i vise svesna. Secas se kako volis da igras bridz, mama?" U roku od dvadeset tri dana njegova majka je imala potpuno kontrolu nad svojim mentalnim funkcijama i ponovo je igrala bridz. Ovaj proces "deset minuta svaki dan" nikada ne traje duze od mesec dana i u tom roku se menja bilo kakvo fizicko ili emotivno stanje bica.

Poznajem jednu fenomenalnu isceliteljku ciji se metod sastoji u tome da uzme "mentalne makaze" i odsece delove tela koji vise ne funkcionisu najbolje. Ona kaze: "Oh, vidim da to vise ne radi dobro". Sec, sec, sec, onda ode do svoje mentalne fioke u kojoj cuva delove, potrazi organ koji je potreban i upotrebi malo lepljive trake ili lepka da zavrsi svoju mentalnu hirurgiju. Cesto se desavaju izvanredne promene na fizickom planu. Univerzum jedino moze da procita vasu nameru da pomognete, pa ce svaki metod koji budete smislili funkcionisati. Zabavljajte se, istrazujte. Nema pogresnog nacina da se uradi psihicko isceljenje ukoliko nameravate da budete kanal Boga.

U svojoj predivnoj knjizi "Ljubav, medicina i cuda" Bernie Siegel govori o snazi misli u isceljivanju. Govori o zeni koja je godinama bila u komi. Kada joj se mentalno obratio, oslobodivsi je roditeljske odgovornosti koja ju je pritiskala, umrla je u roku od nekoliko minuta. Ima i nekoliko prica o pacijentima koji su bili pod anestezijom. Anestezija je veoma slicna hipnozi. Sugestije koje se daju osobi "bez svesti" mogu da zaustave krvarenje, promene brzinu pulsa, nivo krvnog pritiska, vrate ih u zivot kada stane EKG. Um bilo koje osobe uvek slusa. Nikada nijednom pacijentu ne sme da se kaze nista negativno ili obeshrabrujuce. A pozitivne i ohrabrujuce reci koje se izgovore uspavanim pacijentima mogu znatno da ubrzaju proces isceljenja.

Nekada naidjemo na situacije koje zahtevaju dugotrajan tretman, kao sto su bolesti koje ugrozavaju zivot ili bolesti zavisnosti. Kolektivna svest puni telepatski rezervoar osecanjima bespomicnosti u vezi sa ovakvim slucajevima. Ali, to se sada veoma brzo menja. Postoje instruktori Silva metode koji rade iskljucivo sa teskim zavisnicama od droga i za cetrdeset sati treninga u ucionici bivsi zavisnik odlazi potpuno slobodan i nikada se ne vraca stetnim navikama. Postaje potpuno osvezeno i produktivno ljudsko bice. Ako smo na bilo koji nacin od necega zavisni, to je verovatno trag neke karmicke matrice, a one se menjaju kada se promeni sistem verovanja (svest), ne teskim radom.

Blagosiljanje hrane

Naucili su nas da blagoslovimo hranu pre nego sto je pojedemo. To je zato sto podsvest i u oblasti nase ishrane kreira realnost. Kada usmerimo energiju iz dlanova u hranu, bukvalno menjamo njen hemijski sastav. Ako dlanovima obuhvatimo tanjir sa kolacima, i vizualizujemo svetlo i energiju kako prolaze kroz nase ruke, i ako prepoznamo da je ta energija sustina Boga, pojescemo najzdraviju hranu koja postoji.

Mnogi Silva diplomci su uradili eksperiment koji svako moze da uradi kod kuce. Kupite dva paradajza koji gotovo identicno izgledaju. Stavite jedan na tanjir i ostavite na nekom mestu gde ga niko nece dirati nekoliko nedelja. Uzmite drugi paradajz i uradite meditaciju. Pocnite sa relaksacijom i uradite ceo ritual. Onda deset minuta drzite paradajz izmedju dlanova, vizualizirajuci svetlo i ljubav kako prolaze iz jednog dlana u drugi i kroz paradajz. Obelezite sada taj paradajz i njega stavite pored onog prvog paradajza. Posle nekoliko nedelja videcete kako se prvi paradajz pokvario, dok je drugi osusen, ali jestiv. Vidite, i majstori su znali za konzervanse. Ali su njihovi neskodljivi i isceljuju nase telo.

Ona hrana koja nam je licno potrebna mozda nije opisana u knjigama o ishrani. Nasa su tela karmicki uslovljena. Postoji celijsko pamcenje odredjenog nacina prezivljavanja i kako smo se adaptirali na nesto. Nasa tela su mnogo vise od fizickog instrumenta- ona su secanje na prethodne egzistencije u fizickom domenu. Ovo je klinicki dokazano. Postoje ljudi koji su podeljene licnosti, pa je svaka od brojnih licnosti alergicna na drugu vrstu hrane. Sistem verovanja je taj koji kontrolise vase telo. Istorijska memorija vasih celija odredjuje koje su navike u ishrani za vas korisne. To nema veze sa nutricionistima i ostalim strucnjacima. Najstarije civilizacije imaju prosecan zivotni vek preko sto godina, a uglavnom jedu nekvalitetnu hranu. Neki od njih zive samo na secernoj trsci. Ali, najvazniji sastojak njihovog stila zivota je odsustvo stresa.